Foto: Pixabay/Siggy NowakKad ste poslednji put videli kondomat u Beogradu? Još bolje pitanje – kad ste poslednji put uspeli da kupite kondom, poput kafe ili čokoladice, na nekom od ovih samouslužnih automata?
Ako morate dobro da razmislite, onda ste verovatno među onima koji su o tom iskustvu mogli samo da čitaju ili slušaju u priči. Što nas navodi na sledeće pitanje – da li su Beogradu uopšte potrebni kondomati?
Sudeći po stanju na terenu – ne bi se reklo. Retki su poput džuboksova i telefonskih govornica, i to im nije jedina zajednička karakteristika. Ko je ikad slučajno nabasao na neki od ovih relikata ne tako davne prošlosti brzo se uverio da nisu u funkciji, i to već duži period.
Doduše, kondome je danas moguće kupiti na svakom ćošku – u apoteci ili bilo kojoj bolje snabdevenoj prehrambenoj prodavnici i trafici. Pod uslovom da je objekat otvoren i da imate novac. Ali pre svega i svest o polno prenosivim bolestima i da brinete o svom zdravlju.
Ipak, činjenica da danas u prodaji ne možete za jednu kovanicu od 20 dinara da kupite jedan kondom, kao i da u Beogradu još može da se nabasa na neki od kondomata, daje nam za pravo da se zapitamo zašto ih nema više i zašto taj koncept prodaje prezervativa nije zaživeo.
U potrazi za odgovorima zaključujemo da ne postoji ekonomski interes preduzimljivih pojedinaca, ali ni države, da se upuste u poduhvat “održavanja u životu” ovih aparata. U protivnom, nicali bi na svakom ćošku, kao perionice automobila ili kladionice.
Da je posredi ekonomska logika, ali i još neke administrativne zavrzlame, potvrđuje nam Novosađanin Duško Ružić, koji se svojevremeno bavio prodajom i distribucijom kondoma.
Pre otprilike 15 godina lično je instalirao kondomate na nekoliko lokacija u Beogradu i Novom Sadu. U tome mu je pomogao doktor Dragan Ilić, jedan od osnivača Jazasa, i nekadašnji direktor Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
“Pokojni dr Ilić mi je ponudio nekih 15 ili 20 komada. Ja sam ih ofarbao, sredio, i onda na svoju ruku išao po Beogradu i Novom Sadu i nudio da ih postavim. Imao sam dva u studentskim domovima, jedan na Studentskoj poliklinici. Ukupno ih je bilo na desetak lokacija u Beogradu i na šest, sedam u Novom Sadu. Uglavnom tamo gde cirkulišu studenti, ciljna grupa koja me najviše zanimala”, navodi Ružić.
Na pitanje da li mu je primarna motivacija bio profit, kad je reč o kondomatima, odgovara da na njima ništa nije zarađivao.
Tvrdi da je u prvom planu bila promocija. Naravno, postojao je i humanitarni karakter jer je sarađivao sa udruženjima koja se bave borbom protiv HIV-a.
Ružić priča da je radio sa Richter Rubber Technology, velikom nemačkom kompanijom iz Malezije. Za njih se, između ostalog, odlučio jer su proizvodili i mašine za proizvodnju kondoma na kojima je u to doba pravljen “durex”.
“Kondomate sam instalirao na lepu reč, na molbu, uz objašnjenje da nisu veliki i da ne zauzimaju puno prostora. U njima se nalazio ‘komadni’ kondom, koji je bio u kutijici, 60 sa 60 milimetara, sa uputstvom za upotrebu. Dakle, sve po protokolu, jer se kondom tretira kao ‘pomoćno medicinsko sredstvo’. Pratio sam ih, dopunjavao, ali sam uglavnom više bio u Beogradu nego u Novom Sadu. Kapacitet kondomata je bio 20 do 30 komada, a u proseku se za dve nedelje prodavalo oko 10 do 15 iz jednog. Kad sam prestao time da se bavim, tako sam te kondomate i ostavio. Ostali su mi samo njihovi ključevi”, objašnjava Ružić.
Po njegovim rečima, u poslu sa kondomima zarada nije velika jer je reč o robi koja nije dovoljno vidljiva, takoreći “iza kase”, poput upaljača i šibica, i štos je u masovnosti.
Kondomati mu uopšte nisu bili primarni jer je imao još oko 1.100 prodajnih mesta, “sve do Niša”. To su bile razne trafike, ali i veći trgovinski lanci.
“Može pristojno da se živi, pod uslovom da niste alavi. Međutim, kad ste mali jako teško ide. Išao sam jedan na jedan sa maloprodajnim lancima, tzv. ‘gerilski marketing’, bio sam strašno konkurentan. Međutim, i pored svega toga, nisam bio ‘vidljiv’. Sa druge strane, veliki sistemi koji imaju po nekoliko hiljada artikala nemaju vremena da rade na način na kojim sam ja radio. Zato su mnogi kalkulisali i pitali se kako mogu da imam cenu koju sam imao. Meni je ona u nabavci kondoma bila oko 8 ili 8,5 dinara po komadu. Doduše, to jeste bio ‘Don Žuan’ kondom (marka ‘One Don Juan’ prim. aut.) ali i veliki imaju samo ime i ništa više od toga. Dešavalo mi se da gubim tendere za po 30 para”, navodi Ružić.
Naš sagovornik ističe kako je u poslovanju morao da ispuni rigorozne uslove, kao i da se ne bi usudio da ponovo “uđe u tu priču”, čak i da mu neko ponudi novac.
“Istekla mi je i dozvola od Agencije za lekove i medicinska sredstva, koja je bila na pet godina, gde dolazi šest sertifikata… ma, čitava procedura. Prvu dozvolu sam čekao šest meseci. Morao sam da imam komadni kondom u kutijici sa uputstvom za upotrebu, dok su se neki drugi prodavali samo u foliji. Na mom je bio i bar-kod i rok trajanja”, priča Ružić.
Kao lepšu stranu posla ističe promocije u kojima je uživao. Sam je pravio i delio flajere po Beogradu i Novom Sadu. Izuzetno je ponosan na saradnju koju je ostvario sa pabom “Crna kornjača” (The Black Turtle Brewery prim. aut.) u glavnom gradu Srbije.
Upravo u lokalu na Kosančićevom vencu još uvek je moguće videti jedan od dva Ružićeva kondomata kako u toaletu “skuplja prašinu”.
Dejan Smiljanić, jedan od vlasnika i osnivača “Kornjače”, priča da im je Ružić „za deset godina” lokala napravio posebne kutijice za kondome na kojima je pisalo “Black turtle 10 godina”. Njih su delili kao neobičan poklon za rođendan, a gosti su mogli da ih dobiju i u kondomatima.
Foto: Dejan Smiljanić
“Fora je bila u tome što su kondomi bili mnogo jeftiniji od onih na trafici, zbog čega je on (Ružić) imao probleme sa ostalim uvoznicima. Kasnije je prestao da uvozi, ali su kondomati ostali kod nas. Jedan nam stoji u magacinu, a drugi je na ‘Kosančiću’. Na njih je lepio ko je šta stigao, video si i sam. Znam da su svi bili fascinirani kad dođu kod nas jer tih kondomata nije bilo u drugim lokalima. Najzanimljivije je bilo to što su najviše devojke menjale papirni novac za kovanice zbog kondomata. Očigledno su bile slobodnije, ali i odgovornije prema svom zdravlju”, navodi Smiljanić.
View this post on Instagram
Oba sagovornika su saglasna da su kondomati bili super ideja, ali da je šteta što nisu zaživeli.
Da je to sjajna incijativa smatra i Marijana Kašić, seks blogerka i edukatorka, ali bi ona takođe volela da vidi i više edukacije o zaštiti u školama.
“Kao neko ko se zalaže da je kondom najbolja kontracepcija za mlade, bila bih veoma srećna da vidim što više funkcionalnih kondomata u gradu. Pre svega mislim da bi to pomoglo onima koje je sramota da traže kondome u apoteci ili stave na traku u supermarketu. A vremenom bi kondomati sigurno doprineli smanjenju stigme oko kupovine kondoma kao i normalizaciji njihovog korišćenja”, navodi blogerka.
Po njenim rečima, ako se kondomi nalaze često u vidokrugu i ako se o tome priča, vremenom to postaje normalna stvar.
“Bilo bi super i da postoji više izbora i dostupnih veličina, jer nažalost dosta ljudi i ne zna da postoje veličine kondoma i da je moguće pronaći onaj koji ti odgovara. ‘Žulja me’ postaje izgovor da se isti ne koristi, a zapravo je problem u neodgovarajućoj veličini ili nepravilnom korišćenju”, priča naša sagovornica, ali isto tako naglašava koliko je važan oprez, kao i da je potrebno da se dobro prati i kontroliše kvalitet tih kondoma, uslovi čuvanja kao i rok trajanja.
View this post on Instagram
U pokušaju da saznamo šta misle o ovoj inicijativi pisali smo Ministarstvu zdravlja i Sekretarijatu za zdravstvo grada Beograda, međutim do objavljivanja teksta nismo dobili odgovore.
Jedini u Srbiji imao registrovan ‘ženski’ kondom
Duško Ružić nam je ispričao i kako je jedini u Srbiji u ‘ono vreme’ imao registrovan ‘ženski’ kondom.
“To je moralo da se registruje u Agenciji za lekove i medicinska sredstva, a pre toga trebalo je dobiti odobrenje od Ministarstva zdravlja. Imao sam magacin u Ugrinovcima, zaposlenog lekara, dostavno vozilo. Međutim, jako sam se razočarao kad je to uvezeno jer nije postojalo interesovanje. Samo jedna apoteka u Beogradu je pristala da ih prodaje. Pisalo se o tome, bio sam na televiziji, ali ništa nije pomoglo”, navodi naš sagovornik.
Koja je svrha kondomata?
Kondomati su automati za prodaju kondoma. Uglavnom se nalaze na javnim mestima, poput škola, fakulteta, domova zdravlja, ali i barova i noćnih klubova, kako bi se osigurala dostupnost kondoma onima koji žele da ih kupe. Svrha ovih automata je da se poveća raspoloživost prezervativa i na taj način poboljša seksualno zdravlje, smanjenjem rizika od polno prenosivih bolesti i neželjene trudnoće.
Prisutnost kondomata nije jedini pokazatelj kvaliteta seksualnog zdravlja
Ne postoji jedinstvena lista gradova sa najviše kondomata po glavi stanovnika, međutim prema dostupnim podacima neki prednjače u odnosu na ostale, poput Amsterdama, Berlina, Londona, Njujorka, Pariza i San Franciska.
Oni se često spominju kao gradovi sa velikom prisutnošću kondomata zbog njihovog visokog stepena urbanizacije, velikog broja turista, i značajnim prisustvom javnih službi koje se bave seksualnim zdravljem.
U svakom slučaju, važno je naglasiti da prisutnost kondomata u gradu ne bi trebalo da bude jedini pokazatelj kvaliteta seksualnog zdravlja stanovništva, jer postoji mnogo drugih faktora koji na njega utiču, uključujući pristup informacijama, obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti.
Cene kondoma u kondomatima mogu da variraju
Cene kondoma na kondomatima mogu da variraju zavisno od lokacije i vrste kondoma koji se u njima nalaze. U nekim slučajevima, prezervativi mogu biti skuplji, a negde i jeftiniji na kondomatima nego na drugim prodajnim mestima, jer su troškovi distribucije i prodaje manji. U nekim zemljama na javnim mestima kondomi su često dostupni besplatno.
U svakom slučaju cena kondoma ne bi trebalo da bude prepreka njihovom korišćenju, jer oni igraju važnu ulogu u zaštiti i sprečavanju širenja polno prenosivih infekcija i neželjene trudnoće, te da je važno osigurati da budu svima dostupni.
Reciklažni kondomat u Zaječaru
Krajem 2014. godine u srednjoškolskom centru u Zaječaru postavljen je reciklažni kondomat, projekat neformalne grupe mladih Infinity energy.
Funkcionisao je poput kafemata, s tim da se umesto novca u njega ubacivala pet ili met ambalaža. Međutim, posle više od godinu dana se pokvario i nakon toga je sklonjen i trenutno se nalazi u magacinu Timočkog omladinskog centra. U planu je popravka, nakon koje bi bio ponovo postavljen, međutim, na pitanje kad se to očekuje odgovor ne znaju. M. S.
U avgustu 2018. Blic je objavio vest o nesvakidašnjem automatu na uglu Nehruove i ulice Jurija Gagarina na Novom Beogradu u kome građani mogu 24 časa dnevno da obnove svoje zalihe lekova, ali i da kupe kondome, prezervative, testove za trudnoću i ostale faramaceutske potrepštine.
U aprilu 2014. godine u Domu omladine Pančevo presecanjem crvene vrpce simbolično je obeleženo ’oživljavanje’, tj. puštanje u rad kondomata u organizaciji Kreativnog omladinskog centra Pančeva za borbu protiv side (KOMPAS-a), omladinske, neprofitne, nevladine i humanitarne organizacije.
Veličina tržišta koja “zapanjuje um”
Prema podacima sa Vikipedije, jedan analitičar je opisao veličinu tržišta kondoma kao nešto što „zapanjuje um“. Širom sveta postoje brojni mali proizvođači, neprofitne organiacije, ali i proizvodni pogoni kojima čak upravljaju države.
Unutar tržišta kondoma postoji nekoliko glavnih aktera, među kojima su preduzeća orijentisana ka profitu, ali i filantropske organizacije. Većina velikih proizvođača ima veze sa poslovanjem koje sežu od kraja 19. veka.
Zemlje u kojima se najviše prodaju kondomi
I dok se ne može sa sigurnošću reći u kojoj zemlji sveta se proda najviše kondoma, među one sa visokom potrošnjom spadaju Sjedinjene Američke Države, Japan, Kina, Brazil, Rusija i Velika Britanija. Smatra se da visok nivo urbanizacije i ekonomske moći u njima dovodi do visoke potražnje za kondomima.
Takođe, u ovim zemljama postoji visoko razvijena svest o seksualnom zdravlju, što takođe doprinosi visokoj potrošnji kondoma. Međutim, potrošnja kondoma u nekim zemljama može biti i potcenjena zbog tabua ili nedostatka dostupnosti proizvoda.
Najveći broj zaraženih sifilisom u proteklih 10 godina
U Srbiјi, u 2021. priјаvljеnо је 238 оsоbа оbоlеlih оd sifilisа, štо prеdstаvljа stоpu incidеnciје оd 3,45 slučајеvа nа 100.000 stаnоvnikа, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
Rеgistrоvаnа stоpа incidеnciје u 2021. је nајvišа u pоslеdnjih deset gоdinа, a nајvеći brој slučајеvа, 129, zаbеlеžеn је u Bеоgrаdu, sа incidеnciјоm оd 7,61 nа 100.000 stаnоvniка.
U Srbiji samo osam odsto testiranih na HIV, 25 odsto više zaraženih
Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović – Batut“ od 1985. godine, kada je registrovana prva osoba zaražena HIV – om na teritoriji bivše SFRJ, do kraja novembra 2022. godine, registrovano je više od 4.500 osoba koje su pozitivne na ovaj virus. Zabrinjava činjenica da se samo osam odsto ljudi ikada testiralo na HIV u našoj zemlji. Od januara do kraja novembra 2022. registrovana su nova 152 slučaja, što je 25 odsto više nego godinu dana ranije.
Pаndеmiја uzrоkоvаnа HIV-оm је i dаljе glаvni јаvnоzdrаvstvеni glоbаlni izаzоv, kоја је dо krаја 2021. gоdinе prеmе prоcеnаmа UNAIDS-a оdnеlа višе оd 40 miliоnа živоtа, dоk је višе оd 84 miliоnа ljudi bilо inficirаnо HIV-оm. Prоcеnjеnо је dа је nа krајu 2021. gоdinе 38,4 miliоnа ljudi živеlо sа HIV-оm.
Koliko je kondom siguran i kako da proverite pouzdanost?
Ako se koristi na pravilan način, kondom je jedino kontraceptivno sredstvo koje može da vas zaštiti od polno prenosivih bolesti. Portal Beleške.com, između ostalog, dao je odgovore na pitanja koliko je kondom siguran, šta ako pukne, kao i da li sprečava trudnoću, ali i brojne druge dileme u vezi sa njegovom upotrebom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
