Zemlja emotivnog pejzaža

Islandska prezimena su posebna priča. Naime, dete dobija prezime tako što se uz očevo ime doda son (sin) ili dottir (kći). Žena nikada ne uzima muževljevo prezime te se prezimena roditelja i dece razlikuju. U telefonskom imeniku će na prvom mestu pisati ime, potom prezime.
Kažu da je na Islandu jedino sramota ne raditi, odrasli obavljaju i po nekoliko poslova, a deca već tokom školovanja počinju da rade, te sa 17 godina već zarade za prva kola. Mladi do 18 godina ne mogu da odlaze u kafiće niti da konzumiraju alkohol. Alkohol se može nabaviti samo u posebno specijalizovanim radnjama, a do 1989. godine, pivo je bilo zabranjeno na Islandu. Vikendom se izlazi tek posle ponoći, redovi pred kafićima su ogromni, provod traje do jutarnjih časova da bi ostalim danima sve bilo mirno. Izgled mladih ljudi je veoma alternativan, originalan, retro, u modi je garderoba sa starinskim šikom, a ne kupovina u populističkim tržnim centrima. Na Islandu je nemoguće maturirati ukoliko niste položili ispit iz plivanja. Odlazak na bazene je duboko ukorenjen u njihovoj kulturi i pravo je iskustvo kupanje na otvorenim bazenima tokom zime. Stariji ljudi veoma zdravo i intenzivno žive, trče, plivaju, oni su čak i na reklamama za bazene i garderobu.
Mnogi su „geološku lepotu zemlje“ u kojoj živimo upravo tražili u islandskoj prirodi koja je čudesna, a čine je vodopadi, okean, vulkani, glečeri, termalni izvori, gejziri. Stari nordijski mitovi kazuju da su se patuljci, tokom dana, pretvarali u kamenje te je otuda toliko kamenja i malih stena razbacanih po islandskom pejzažu. Ogroman deo površine Islanda je pod lavom tako da pejzaž deluje nestvarno i nije ni čudo što je astronaut Nil Armstrong baš na tom tlu imao pripreme pre odlaska na Mesec. Pedesetak kilometara od Rejkjavika udaljen je Tvingvelir, mesto na kojem je bio najstariji evropski Parlament, ali i tektonska raspuklina nastala kao rezultat zemljotresa i vulkana, te zahvaljujući tome, i činjenici da se Island prostire na oba kontinenta, možete obema nogama stajati na oba. U ovoj, kako je to Bjork izjavila, „zemlji emotivnog pejzaža“ nalazi se i Hekla kroz čiji krater, po mitu, duše prokletih putuju do pakla.
Rejkjavik je grad sudara tradicije i urbanog, grad kontrasta. Tako ćete u popularnom „Kafebarinu“ videti gomilu mladih ljudi koji međusobno ne komuniciraju i zure u svoje preskupe epl lap-topove, dok ćete sledećeg dana prisustvovati tradicionalnoj božićnoj večeri i slušati kako veruju u patuljke i vilenjake. Islanđani imaju čitavu mitologiju i terminologiju vezanu za Božić i razne, tzv. skrivene ljude i najozbiljnije u novinama objavljuju vesti tipa: Deda Mraz je stigao u Rejkjavik! Postoje japanski, pakistanski i italijanski restorani, ali i tradicija ispijanja originalne islandske rakije brenivin uz zalogaj fermentiranog ajkulinog mesa koje je nedeljama pre bilo zakopano u zemlji. Sem što strastveno slave i iščekuju Božić, tako su i posebno ponosni na svoj novogodišnji vatromet za koji pojedine porodice troše čitavo bogatstvo.
Sve u svemu, ovo je zaista čudnovata zemlja čiji stanovnici, ako je to ikako moguće u savremenom svetu, žive idilično i mudro poput vilenjaka iz žuđene utopije, mitske Hiperboreje koja je kako je to Crnjanski pisao, u stanju da izleči „večitu nostalgiju“ za tim melanholičnim i poetizovanim polarnim predelima, prostorima saga i glečera.
Kraj