Čak i ako se ispostavi da je pravilnik na osnovu kojeg je Državno veće tužilaca (DVT) rangiralo tužioce – neustavan, to neće uticati na sam izbor. Naime, ukoliko bi Ustavni sud „oborio“ pomenuti pravilnik, DVT bi moralo da ga izmeni u skladu sa mišljenjem suda, ali izbor tužilaca koji je u toku ne bi bio doveden u pitanje.
Doduše, Zakon o Ustavnom sudu ostavlja mogućnost tužiocima koji nisu izabrani da, ako se pokaže da je pravilnik neustavan, traže ponavljanje postupka izbora, ali je, prema sagovornicima Danasa, to izuzetno komplikovana procedura i „retko ko će se odlučiti“ na taj korak.
Ovih dana je u toku izborna procedura za popunu 85 mesta u tužilaštvima, između ostalog i za mesta tužioca za organizovani kriminal i tužioca za ratne zločine. Prvi deo izbornog procesa obavlja Državno veće tužilaca, koje ocenjuje kandidate i formira rang liste. Te liste se zatim šalju Vladi Srbije na mišljenje, a poslednju reč u odabiru tužilaca imaju poslanici Narodne skupštine.
Državno veće tužilaca svoju procenu kandidata od 14. maja ove godine vrši na osnovu Pravilnika o kriterijumima za odabir tužilaca. Ipak, taj pravilnik je od samog starta zasmetao strukovnim udruženjima tužilaca, pa je i predstavnik Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika izašao iz radne grupe za njegovu izradu. Neslaganje je kulminiralo podnošenjem zahteva za ocenu ustavnosti pomenutog akta koje je Ustavnom sudu zajedno prosledilo Udruženje tužilaca Srbije i Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika.
Lazar Lazović, predsednik Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika, kaže za Danas da do danas se Ustavni sud nije oglašavao o njihovom zahtevu.
– Subjektivna merila imaju dominantnu ulogu u ovom pravilniku. Mi smo od njih tražili privremenu meru obustave postupka izbora do donošenja odluke, ali nismo ništa čuli od njih – rekao je Lazović.
To što je Pravilnik o kriterijumima za izbor tužilaca u Ustavnom sudu nije sprečilo Državno veće tužilaca da počne sa procesom odabira tužilaca. Prema Lazovićevim rečima, čak i da Ustavni sud donese odluku da je pravilnik neustavan, to ne bi imalo nikakve posledice na ovaj izbor.
– Eventualna odluka Ustavnog suda o neustavnosti akta imala bi uticaj na budući izgled pravilnika, ali ovaj izbor tužilaca ne bi bio doveden u pitanje – navodi Lazović.
Zakon o Ustavnom sudu ostavlja mogućnost ovoj instituciji da posledice neustavnog dokumenta „otklone povraćajem u pređašnje stanje, naknadom štete ili na drugi način“. Ipak, kako navodi Lazović, pošto su u proceduru izbora tužilaca pored DVT-a uključeni i Vlada i parlament, otklanjanje posledica bi bilo jako teško.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
