Pisma čitalaca • 29.04.2025. 16:26
Stranica iz dnevnika penzionera: Imam 90 godina i usamljen sam
Biti potreban. Imam 90 godina i usamljen sam. Pitam se da li sam bilo kome potreban. Telefon mi zvoni samo kad pojedine firme nude "vrlo povoljno" neku robu, najčešće posteljinu i "ugodne pokrivače". Državi sam samo teret. Tri decenije mi isplaćuje penziju. Za nju bi bilo bolje da je jedan usamljeni penzioner manje. Potreban sam joj samo na izborima. Penzioneri su najrevnosniji, ne birači nego glasači. Zaokružuju one koji su pod brojem jedan.
