Pisma čitalaca

Ulazim dve stanice pre okretnice kod Štranda i u autobusu broj osam u periodu oko 12:20 zatičem neko komešanje.

Poštovani,

U filmu „Žuta“ glumica Ružica Sokić u jednoj sceni rekla da je nekad mislila da su Slovaci ljudi koji prave slova. Danas ne znam šta da mislim kada je u pitanju reč „uzbunjivač“.

Često se „bojkotašima“ zamera da kampanju bojkota vode bez argumenata, te nije zgoreg umešati malo egzaktne nauke.

Ne znamo ko smo. Izgubljeni lutamo pokušavajući da se pronađemo. Koračamo hodnicima limba, na ivici propasti. Rasipamo vreme na materijalno, ne shvatajući da je suštini života tu, u nama. Toliko smo egoistični da mislimo da smo superiorna bića. Bogom dani. Iluziju ću vam srušiti. Zamislite da vas neko gurne u gejzir sumporne vode u Jeloustonu. […]

Poštovani,

Poštovani gospodine Dačiću,

Odrasli smo na opaskama „Nemoj tako, čuće te neko“ ili „Šta će komšije reći“. I koliko god se trudili da nas zaboli uvo šta drugi misle, nikada nismo uspeli da pobegnemo od toga. Retko ko se usuđuje da kaže ono što želi. Ustručavanje i strah su doveli do toga da državom vladaju mediokriteti. I znate šta, apsolutno nije problem u njihovoj pobedi. Problem je što smo im mi to dozvolili.