Pisma čitalaca

Poštovani gospodine Petroviću, Jutros – u subotu! – čujem kako lijepo govorite i te riječi djeluju na mene staroga kao – melem na dušu! A ja već duže od 50 godina živim u tuđini i ovako sa daljine želim da vam ruku stegnem i to iz zahvalnosti za sve ono dobro koje radite za sve […]

Jedva sam danas došao do primerka vašeg lista, jer je ostao jedan na trafici, a u prodavnicama je razgrabljen, što ljudi komentarišu i što je veliki plus za vas, naslovnica prodaje list.

Ulazim dve stanice pre okretnice kod Štranda i u autobusu broj osam u periodu oko 12:20 zatičem neko komešanje.

Poštovani,

U filmu „Žuta“ glumica Ružica Sokić u jednoj sceni rekla da je nekad mislila da su Slovaci ljudi koji prave slova. Danas ne znam šta da mislim kada je u pitanju reč „uzbunjivač“.

Često se „bojkotašima“ zamera da kampanju bojkota vode bez argumenata, te nije zgoreg umešati malo egzaktne nauke.

Ne znamo ko smo. Izgubljeni lutamo pokušavajući da se pronađemo. Koračamo hodnicima limba, na ivici propasti. Rasipamo vreme na materijalno, ne shvatajući da je suštini života tu, u nama. Toliko smo egoistični da mislimo da smo superiorna bića. Bogom dani. Iluziju ću vam srušiti. Zamislite da vas neko gurne u gejzir sumporne vode u Jeloustonu. […]

Poštovani,