Uvrede i pokliči Milanu Nediću

Na dvadesetak metara razdaljine, jedni nasuprot drugih stajali su protivnici i pobornici rehabilitacije. Za jedne, ono što se dešavalo u sudu predstavlja „prekrajanje istorije“ i „uvoda u rehabilitaciju Hitlera“. Za druge, trijumf prava nad ideologijom. Između nekoliko desetina protestanata koliko ih je bilo sa svake strane i komunističkih i četničkih obeležja nalazilo se tridesetak policajaca, koji srećom nisu morali da intervenišu. Sukob nije išao dalje od razmene uvreda.

Za to vreme u sudu, o svom viđenju Drugog svetskog rata i Nedićeve uloge svedočio je Žarko Vidović, penzionisani profesor Zagrebačkog univerziteta.

– Logor Staro Sajmište bio je pod nadzorom Nezavisne države Hrvatske, dok se sa druge strane mosta nalazila Nedićeva Srbija. Milan Nedić nije imao nikakav uticaj na ono što se dešavalo u logorima, osim ako on i Ante Pavelić nisu imali nekakav dogovor, što ja smatram malo verovatnim – rekao je juče Žarko Vidović. On je kao neposredni svedok događaja na poziv podnosilaca zahteva veću Višeg suda u Beogradu govorio o okolnostima pod kojima su tokom Drugog svetskog rata spašavani Srbi iz Bosne.

– Neposredno nakon okupacije krenuli su vozovi za Srbiju. U njima je najviše bilo žena i dece ljudi koji su bili zarobljeni u ustaškim logorima. Preko granice ih je dočekivala srpska policija, koja će kasnije postati Nedićeva policija – rekao je Vidović, koji je preko članstva u SKOJ-u učestvovao u organizaciji prebacivanja ljudi iz Bosne u Srbiju.

O iskustvima izbeglica u okupiranoj Srbiji, Vidović nije imao neposredna saznanja, ali je, kako je naveo, o tome slušao od rodbine i studenata kojima je predavao.

– Izbeglice u Srbiji nisu ništa plaćale. Tokom čitavog rata su imali hranu i smeštaj. Jedini spas za Srbe u tom periodu bila je Nedićeva Srbija, a nikako Titova revolucija – istakao je Vidović.

Kao predratni član SKOJ-a Vidović je govorio o sukobu na levici koji je proistekao zbog razlike u stavovima vezanih za sudbinu Jugoslavije.

– KP Jugoslavije, na čelu sa Titom, je bila protiv odbrane Jugoslavije, jer se držala osude Kominterne koja je Jugoslaviju videla kao imperijalističku tvorevinu. Istog stava su bili i Hrvati u SKOJ-u. S druge strane, za odbranu Jugoslavije su bili Srbi u SKOJ-u. Mi smo mislili da na vlast mora da se dođe slobodnim izborima – rekao je Vidović koji je bio član pokreta Narodnog spasa koji se zalagao za očuvanje Jugoslavije.

On se, prema sopstvenom svedočenju, zaprepastio kada je saznao da Tito poziva partizane da dignu ustanak u Srbiji, dok istovremeno u Bosni „ustaše svakodnevno vrše zločine nad Srbima“.

– Milanu Nediću je sudio nelegalan sud – naveo je Vidović, povezujući to sa britanskim interesima.

Postupak sudske rehabilitacije Milana Nedića počeo je 7. decembra prošle godine, a podnosioci zahteva su Srpski liberalni savet, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima i porodica Nedić. Naredno ročište je zakazano za 14. mart.

Arhivu Srbije preti kazna

Zbog odbijanja da dva puta odgovori na dopis suda i dostavi tražena dokumenta, veće Višeg suda je na kraju jučerašnje sednice donelo rešenje u kojem, pod pretnjom novčane kazne zahteva od Arhiva da im odgovori. Sud je Arhivu Srbije dao rok od petnaest dana da postupi po njihovom rešenju. Punomoćnik podnosioca zahteva advokat Zoran Živanović zahtevao je od suda da kazni Arhiv zbog „opstrukcije postupka“.