Zakon koji nas približava Evropi

– Kodifikaciju građanskih prava su u poslednjih nekoliko godina dobili Mađarska, Rumunija, a malo pre njih i Rusija. One se još uvek donose u državama u kojima ih nije bilo, ističe Hiber.

Koliko dugo je rađeno na prednacrtu Građanskog zakonika?

– Najmanje pet ili šest godina. Trenutno je u toku prva faza javnih rasprava, koje će se održavati do kraja juna sledeće godine. To znači da će ova faza trajati oko godinu dana. Nakon te faze javne rasprave, a na osnovu primedbi i predloga koje ćemo biti u prilici da čujemo, Komisija će izraditi nacrt Građanskog zakonika. Potom će biti održana i javna rasprava o tom dokumentu. Ovde je brzina žrtvovana zarad kvaliteta.

 Kakav uticaj bi usvajanje Građanskog zakonika imalo na proces evrointegracija?

– Svakako da će potpuno regulisanje nekih delova našeg pravnog sistema koji su bili neregulisani, potpomoći vladavinu prava, što je jedan od preduslova za evropske integracije. Uostalom, ovaj Građanski zakonik je i rađen pod izvesnim uticajem uporednih pravnih sistema, a vodilo se računa i o komunitarnom pravu Evropske unije. Uzmimo za primer pitanje svojine kojom se bavi ovaj zakon. To pitanje je kod nas nedovoljno regulisano, a postojeća regulativa je zastarela. Uvođenjem reda u ovu oblast, Građanski zakonik će, ako ispuni očekivanja, predstavljati korak napred ka evropskim integracijama.

Prednacrt Građanskog zakonika izričito naglašava da je svojina ljudsko pravo. Zbog čega je značajna ta odredba?

– Cilj takve odredbe je da spreči državu da zakonima i podzakonskim aktima udara na svojinu. To rešenje je po sistematizaciji novo, ali po sadržini nije. Isto to piše i u Ustavu Srbije. Ovde se samo preuzima ta univerzalna zaštita prava svojine koja postoji i u međunarodnom i u većini pravnih sistema uporednog prava.

U prednacrtu se nalazi mnogo alternativnih rešenja. Jedno od onih koje je privuklo pažnju javnosti je i pravo na eutanaziju. Od čega zavisi koja će od tih rešenja završiti u finalnoj verziji zakona?

– Na kraju zakonodavnog postupka, Vlada Srbije je ta koja predlaže zakon Narodnoj skupštini. Konačan izgled će na kraju zavisiti od Vlade, a pre toga od Ministarstva pravde. Sa gledišta onih koji stručno obrađuju i pripremaju nacrt, njegov izgled će zavisiti od javnih rasprava. Ideja kojom se vodila Komisija je bila da damo što više alternativa i da čujemo njihov odjek kod stručne i opšte javnosti i da na osnovu tih reakcija pripremimo nacrt. Potom će ministarstva i Vlada reći svoje. U našoj zakonodavnoj istoriji se često dešavalo da oni koji su pisali nacrt zakona kao stručnjaci ne mogu da prepoznaju to svoje delo u onome što Narodna skupština usvoji.

Iskoristiti promenu Ustava

U poslednje vreme se sve više govori o mogućnosti promene Ustava. Da li je neophodno menjati najviši pravni akt?

– Pred završetak evropskih integracija i sam ulazak u EU, svakako će biti neophodno promeniti Ustav. Opet, naš Ustav je rezultat brojnih kompromisa. To nije jedan koherentan pravni akt koji je vodila jedna ruka i jedna misao. Mnoge odredbe su nastale dogovorom o međusobnim popuštanjima dve različite državne filozofije koje su postojale u trenutku pisanja. U tom smislu, čini se da ima razloga da se, sa neophodnim promenama, u najmanju ruku doteraju i brojne odredbe koje nisu dovoljno dobre.