Na pomolu rešenje za nepostojeća zvanja

Predlog je dobio zeleno svetlo Konferencije univerziteta Srbije (KONUS) i prosleđen je Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, koji po zakonu utvrđuje listu stručnih, akademskih i naučnih naziva. Time bi konačno trebalo da bude rešen višegodišnji problem studenata, koji su upisali i završili akreditovane studijske programe i pritom stekli zvanja koja – ne postoje.

Master profesor predmetne nastave, master konzervator, master politikolog studija Jugoistočne Evrope, master sportske i terapijske fizičke aktivnosti, master religiolog, doktor nauka – inteligentni sistemi, samo su neka od zvanja stečena na Beogradskom univerzitetu, za koje se traži dopuna postojeće liste.

Član Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Miodrag Popović kaže za Danas da se u predlogu za dopunu postojećeg Pravilnika o listi stručnih, akademskih i naučnih naziva nalazi više od 30 studijskih programa sa odgovarajućim zvanjima. Najviše ih je sa Beogradskog univerziteta i uglavnom je reč o interdisciplinarnim master studijskim programima, jedan program je sa Univerziteta umetnosti i još nekoliko sa Novosadskog univerziteta.

Podsetimo, Danas je već pisao o problemima studenata Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji su završili master program Obrazovanje nastavnika predmetne nastave i stekli zvanje master profesor predmetne nastave sa kojim ne mogu nigde da se zaposle, jer u propisima ne postoji.

Zamešateljstvo je, zapravo, napravio sporni član tri u Pravilniku o listi stručnih, akademskih i naučnih zvanja, koji je predvideo da se „stručni, akademski, odnosno naučni naziv interdisciplinarnih, multidisciplinarnih, transdisciplinarnih studijskih programa (IMT) utvrđuje u postupku akreditacije studijskog programa, na predlog visokoškolske ustanove“. To znači da se ustanova obraćala Nacionalnom savetu sa zahtevom da se zvanje upiše na listu.

Po zakonu, međutim, Nacionalni savet za visoko obrazovanje utvrđuje listu na predlog Konferencije univerziteta. Komisija za akreditaciju je u vreme akreditovanja IMT studijskih programa postupala po pravilniku, ali zvanja koja ti programi „daju“ nikada nisu objavljena u zvaničnim propisima. Novi saziv Nacionalnog saveta drži se zakona, zbog čega su predlozi fakulteta za dopunu liste zvanja morali najpre da dobiju saglasnost KONUS-a.

Zanimljivo je da su u predlogu za dopunu liste i zvanja stečena na programima osnovnih studija, koji pripadaju nekom od pet naučnih polja, za koje dilema nikada nije postojala, pa je nejasno kako su mogli da dobiju uverenje o akreditaciji, a da ih prethodno Savet nije uvrstio na listu.

– Ne mogu da prognoziram kakav će biti ishod sednice Nacionalnog saveta i da li će svi nazivi zvanja, onako kako su predložili univerziteti, biti usvojeni. Na spisku ima vrlo čudnih naziva koji su uskostručni i studentima mogu napraviti problem jer nisu prepoznati na tržištu rada. Moguće je da ćemo neke predloge fakulteta uklopiti u postojeća zvanja ili ćemo predložiti pogodniji naziv – kaže Popović, napominjući da bi sednica Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje trebalo da se održi u narednih dvadesetak dana.

Kako saznajemo, na poslednjoj sednici Saveta rečeno je da će naredna biti održana 23. juna, ali zvaničan poziv članovima još nije stigao. Popović dodaje i da je stav Nacionalnog saveta da pomenuti sporni član tri treba izbaciti iz pravilnika.

Nesaglasnost

Endre Pap, član Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, kaže za Danas da postojeća lista stručnih, akademskih i naučnih naziva u narednom periodu treba da se sistematizuje i da se uskladi sa zanimanjima koja postoje na tržištu rada.

– Tu postoji disproporcija i namera Saveta je da se sve to uskladi. Postojeća lista zvanja mora da se prečisti, jer su u međuvremenu zvanja samo dodavana – kaže Pap.