Izvanredno je bitno otvoriti dosijea. To je jedan od načina kolektivnog i pojedinačnog suočavanja sa prošlošću i nepočinstvima koja su za vreme totalitarne vlasti vršena, a to je pretpostavka za ozdravljenje društva i uslov za izgradnju demokratske pravne države. Osim toga, to je mera bez koje nema reforme policijskih službi, niti demokratske civilne kontrole nad radom policije, kaže Momčilo Grubač, profesor krivično-procesnog prava.
- Da li bi otvaranjem dosijea pojedini zločini iz prošlosti bili rasvetljeni?
– Uvid u tajne policijske dosijee neophodan je da bi se rasvetlili zločini učinjeni za vreme totalitarne vlasti i ustanovila odgovornost pojedinaca za njihovo vršenje, budući da se krivičnim postupcima to iz mnogobrojnih i raznovrsnih razloga ne može postići. Na taj način žrtve nekažnjenih zločina iz prošlosti konačno bi stekle neku vrstu moralnog obeštećenja i rehabilitaciju. Zbog svega toga otvaranje policijskih dosijea ima ogroman značaj i za afirmaciju, ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava.
- Kakve su zakonske mogućnosti u vezi s tim problemom?
– Neophodno je doneti zakon o tome u Narodnoj skupštini. Bez zakona tome se ne može pristupiti, jer po važećim pravnim propisima taj je policijski materijal tajan i zakon je potreban da bi se on učinio javnim. Pokazalo se da uredba vlade ili ministra policije nije dovoljna da bi se to postiglo.
- Stiče se utisak da je ipak politička volja presudna da bi se načinio ovakav korak? U skupštinskoj proceduri postoji pravni akt, odnosno predlog Zakona koji je SPO podnosio 2004. i 2010. godine, ali on nikada nije usvojen.
– Naravno da je politička volja presudna. Te volje kod nas nije bilo iako je posle 5. oktobra 2000. godine nju trebalo očekivati. Nema je ni danas, i to se jasno vidi po upornom ignorisanju inicijativa i predloga koji su podnošeni Narodnoj skupštini kako bi se takav zakon doneo. Skoro sve druge zemlje takozvanog realnog socijalizma su posle sloma komunističke ideologije takve zakone donele i izvršile lustraciju. Kod nas je Zakon o lustraciji bio donet, ali nije bio primenjen ni u jednom slučaju. Posle izvesnog vremena stavljen je van snage.
- Da li se i na koji način problem otvaranja dosijea može dovesti u korelaciju sa sprovođenjem Zakona o restituciji i rehabilitaciji?
– Mislim da može. Restituciju i rehabilitaciju mogu dobiti i oni koji to nisu zaslužili, jer snose neutvrđenu odgovornost za svoja ponašanja iz prošlosti. Dobar broj naših aktuelnih političara koji su danas na vlasti (i u opoziciji) ne bi nikakvoj vlasti mogli ni priviriti da su otvoreni tajni policijski dosijei i izvršena lustracija. Sa tim ljudima na vlasti, danas su i otvaranje dosijea i lustracija postali apsolutno nemogući.
Opasnosti otvaranja
* Koje su opasnosti otvaranja dosijea s obzirom na to da postoje tvrdnje da su pojedini političari bili saradnici tajnih službi i da li je to osetljiv proces u smisli mogućnosti kršenja ljudskih prava?
– U postupku otvaranja tajnih dosijea bilo bi pojedinačnih incidenata. Stradala bi prava pojedinaca u nekim slučajevima, jer u tim policijskim materijalima, osim istine, ima i mnogo laži. Neki čestiti i nevini ljudi bi bili izloženi podozrenju i javnoj sramoti, iako je nisu zaslužili. Međutim, to bi bili ekscesi, pojedinačni slučajevi u kojima bi se posebnim merama greška mogla ispraviti i koji zbog toga ne bi mogli da kompromituju sve ono korisno što bi se otvaranjem tajnih dosijea dobilo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
