Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije ima rok do ponedeljka, 2. novembra, da odgovori Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja da li je Nacrt zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica u skladu sa propisima Evropske unije, saznaje Danas.
Iako još nije poznato kakvo će mišljenje predstavnici Kancelarije uputiti Ministarstvu rada, na čijem je čelu Aleksandar Vulin, pravni stručnjaci sa kojima smo razgovarali smatraju da nekih značajnijih preporuka o potrebi da se izmeni Nacrt zakona neće biti. Tu pre, pre svega, misle na status civilnih žrtava rata oko koga se skoro godinu dana vode žučne rasprave između predstavnika Ministarstva i nevladinih organizacija, pre svih Fonda za humanitarno pravo.
Kako nam je objašnjeno, Kancelarija isključivo proverava usklađenost sa evropskim propisima, a u slučaju ove pravne materije, odnosno prava boraca, vojnih invalida i civilnih žrtava rata uglavnom odlučuju same države. Ukoliko budu ispunjeni uslovi o usklađenosti propisa sa propisima EU, predstoji obaveza Vulinovog ministarstva da pribavi mišljenja resornih ministarstava, nakon čega će Nacrt zakona biti upućen Vladi Srbije, a potom i Narodnoj skupštini.
Inače, kako nam je rečeno u Ministarstvu, pripremljenim tekstom nije propisano potpuno izjednačavanje u pravima civilnih invalida rata i vojnih invalida, ali je predviđeno da se civilnom žrtvom rata mogu smatrati i lica koja su nestala pod ratnim okolnostima. Upitani da nam objasne šta znači to „pod ratnim okolnostima“, iz Ministarstva su nam dali sledeći odgovor: „Dosadašnji propisi, a i predloženi zakon, obezbeđuje zaštitu civilnim licima, koja su zadobila telesno oštećenje na teritoriji Republike Srbije. To se odnosi i na zaštitu članova porodica civilnog lica koje je poginulo ili nestalo pod ratnim okolnostima na teritoriji Republike Srbije.“
Navodi se i da se svojstvo civilnog invalida rata može ostvariti samo po osnovu rane, povrede ili ozlede zadobijene pod ratnim okolnostima, a ne i po osnovu bolesti. Dakle, iz svega se može zaključiti da većina civilnih žrtava koje danas žive u Srbiji neće biti prepoznate kao žrtve, niti će dobiti bilo kakvu podršku države, a prema procenama FHP, radi se o najmanje 15.000 osoba.
Unaprediti Nacrt zakona o okupljanju
Povodom donošenja Nacrta zakona o okupljanju građana, Građanske inicijative ukazuju na sporna rešenja, koja se odnose na mesto okupljanja, osiguravanja bezbednosti skupa, postupak prijave i podatke potrebne za prijavu. Ova NVO podseća da je pravo na mirno okupljanje osnovno ljudsko pravo koje uživaju svi pojedinci, formalne ili neformalne grupe i pravna lica.
FOTO:
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
