Vlast ulice – ili države?

Naravno da je nastala očekivana frka na svim internetskim stranicama neofašista, neonacista, rasista, bogomoljaca i ostalih navijača. Preti se batinama, ukratko, a tome su vični i vazda voljni. Mladen Obradović, onaj mali iz „Obraza“, opet na svoj uvijeni način preti „srbskim narodom“ koji, je li, neće moći da obuzda krvcu junačku kad mu proključa, pak će se videti čija nana crnu vunu prede, jer od naroda niko jači nije, pa ni džandari. A oni iz „Obraza“, jaganjci Božji, skrušeni i golubije duše kakvi su, neće moći ništa da učine sem da se mole za grešne duše učesnika u uličnim tučama koje su neizbežne, mada bogougodne.

Neki su otišli korak dalje: oni „Njihovi“ iz Aranđelovca i oni iz „1389“, uz sasluživanje raskolničkih frakcija Crkve, poslali su patrijarhu Irineju otvoreno pismo. Traže da Njegova Svetost ekskomunicira Borisa Tadića i celu vladu, pa da vidimo šta će Irinej da uradi: ako odbije, jasno je na čijoj je strani.

Nekako ne mogu da se otmem slutnji da je ovde reč o nečem drugom, a ne o tuđim guzicama. Dobro: svi znamo da licemerni bogomoljci i fašisti svih pasmina najviše vole da drže sveću i inspiciraju tuđe prkno, o čemu bi onaj stari gospodin profesor iz Beča imao šta da kaže, ali to je druga priča. Takve čistunske sklonosti – sumnjive već same po sebi – u normalnim društvima smeštene su na marginu, ili u zatvorsku ćeliju ili u gumenu, tapaciranu sobu u nadležnoj klinici. Teško i retko se desi da postanu, kao ovde, prvorazredno političko pitanje; tu mi nešto tandrliče, što vele Ličani.

Bavljenje tuđim seksualnim preferencijama eksplodiralo je, sećamo se dobro, još 2001. kad su ono pale batine, pa je policija čak pucala u vazduh u odbrani golog života. Ni tada, kao ni danas, reč nije bila o zdravlju narodnog dupeta; reč je bila o nečem sasvim drugom – o tome čija je ulica i ko ima pravo na nasilje. To se kasnije ponavljalo u više navrata, a sa različitim povodima: te hapšenje Šljivančanina te „odbrana Kosova“ (od čega?) više puta; te hapšenje Radovana Karadžića; te neotuđivo pravo „patriotske omladine“ da mlati (i ubija) strance i navijače drugih fudbalskih klubova; te isto takvo pravo da se pale džamija, američka ambasada i da se oslobađaju patike iz dućana.

Sve mi se nešto čini da tu reč nije više ni o javnom redu i miru; reč je o tome ko drži ulicu. Dilema je par excellence političke prirode. Ne, braćo i sestre u Hristu. Nije ovde reč o licemernom užasavanju nad seksualnim sklonostima manjine gejova i gejki. Ovde je reč o sistematskom pokazivanju da izvesne političke grupacije, bolje reći izvesne ideologije, na ulici mogu da zadobiju ono što su u glasačkim kutijama izgubili. Oni nas podsećaju da su na ulici jači od izabrane vlasti; oni se, naravno, pozivaju na demokratiju i slobodu mišljenja, zbora i dogovora. Tu nema ničeg spornog: svako ima pravo na mišljenje i svako ima mišljenje kao što svako ima dupe, kako je to lepo objasnio savremeni američki politički filozof Prljavi Hari Kalahan. Dopustićemo i našu narodnu mudrost koja dodaje da je svakome njegovo dupe dunja. To, međutim i uz dužno poštovanje za svačije mišljenje, ima svoje granice. To su: javni red i mir, poštovanje zakona, poštovanje prava drugoga da i on ima mišljenje, pa makar i drugačije. Dodajmo još i poštovanje demokratskog pravila da se vlast zadobija na izborima, a ne na ulici, na šta meni ova priča oko gej parade liči.

Ako, dakle, dođe do nasilja 10. oktobra, to neće biti zbog seksualne orijentacije izvesne skupine muškinja i ženskinja; biće to zbog politike. Ekstremna desnica, fašisti, rasisti i verski fanatici ne mare za „narodno zdravlje“, za Kosovo, za rimskog papu i bedni srpski fudbal toliko koliko ih brine njihova sve veća marginalizacija. Pa se tako prevejani lisac Palma kao užasava nad „protivprirodnim bludom“ ne zato što mari, nego zato što gleda kako bi sebi privukao još kog birača. Niti je raskolničkim frakcijama u svetoj materi SPC mnogo stalo do toga šta punoletni građani jedni s drugima u krevetu rade uz međusobni pristanak. Ne: njima je stalo da raskol prodube, da patrijarha dovedu u neprijatan položaj i da ojačaju svoju raskolničku frakciju. Odatle tolika drama oko Parade ponosa i zbog toga će doći do nasilja, a ne iz razloga nekog moralnog i verskog čistunstva.