U Klubu-knjižari Magistrala u Domu kulture „Studentski grad“ na Novom Beogradu večeras u 20 sati biće održano predavanje Mićuna Ristića „Istorija bluza I“.
P { margin-bottom: 0.21cm; }
U nekoj zabiti u srcu Delte Misisipija W.C. Handy je sedeo pored pruge i razmišljao kako je ovde 20.vek traljavo započeo, voz je kasnio već osam sati. Iz dremeža ga je trgao glas od kog se stresao: krupan crni čovek je prebirao po žicama gitare i tulio o teškim vremenima. Desetak godina kasnije Handy je izdao St Louis Blues i proglasio se „ocem bluza“. Tačno bi bilo da je on otac industrije bluza. Dvadesetih godina, sa pločama Mamie Smith, „Ma“ Rainey i Bessie Smith bluz je postao nacionalna stvar, dospeo je i u evropske koncertne dvorane. Nešto kasnije, muzički biznis je učinio vidljivim i bluzere koji su već decenijama lutali jugom i svirali na gradilištima, po krčmama i kolibama u šumi u koje su crni ljudi dolazili da igraju. Čovek sa margine društva, u sukobu sa zakonom, poetikom stvari i samim sobom ostavio je moćnu muziku. Charlie Patton, Blind Lemon Jefferson i Leadbelly su i danas među najvećima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
