Da samo deca budu na dobitku

p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }

– One su same dale predlog da krenu da treniraju. Za nas je ovo ogromna ušteda i teško da bismo mogli da platimo treninge jer je suprug nezaposlen, kaže majka četiri devojčice.

U zemlji u kojoj je prema zvaničnim podacima 17,9 odsto nezaposlenih, a prosečna plata 44.450 dinara, reč „besplatno“ ima poseban odjek. Pogotovu ako se to besplatno vezuje za decu i njihov razvoj. Jer ako roditelji sebi i mogu da uskrate mnoge stvari, i različitim akrobacijama zatvore mesečnu finansijsku konstrukciju sa nekoliko hiljada minusa, kada dete nešto traži, teško je reći „nema“. Naročito ako se radi o sportu, koji nije hir već treba da bude sastavni deo odrastanja. Koliko dece u Srbiji ništa ne trenira zato što roditelji nemaju novca za članarinu i opremu, teško je reći. Istraživanje koje je sprovedeno u Nišu u okviru projekta „OPAžene za osnaŽENE!“ pokazalo je da se 16,7 odsto devojčica ne bavi sportom iz finansijskih razloga. Premda se ovi podaci ne mogu preslikati na celu zemlju, prosta matematika pokazuje da u porodici sa dvoje i više dece u kojoj je jedan roditelj nezaposlen, sport može biti misaona imenica.

– Gde god da smo kucali na vrata svi misle da ima neka fora. Kada kažemo da je škola besplatna, svi pomisle „ma nema šanse“. A upravo je ideja da iz ovoga niko ne zaradi, već da deca zarade radeći nešto što je bitno za zdravlje, kaže Ilija Kovačić, komentator Sport kluba, koji zajedno sa ostalim trenerima pomaže da škola živi.

Tokom tri i po meseca koliko Pokret za žensku košarku Marina Maljković organizuje besplatne treninge, kroz školu košarke prošlo je 100 devojčica, a njih 60-ak redovno dolaze. Prošle subote u hali OŠ „Mihailo Petrović Alas“ bilo ih je oko petnaest, sa njima troje trenera i nekoliko roditelja koji sa pažnjom prate svaki pokret svoje dece. Bez, vike, pritiska da nešto mora po svaku cenu da se uradi, devojčice se uče osnovama košarke ali kroz igru. Vanja Milićev nam priča da voli da dolazi na treninge zato što su „tu najbolji treneri. Šale se sa nama. I zabavno je“. I koš i promašaj nagrađuju se aplauzom, a jedna od bitnih lekcija koju treneri pokušavaju da prenesu jeste kako savladati strah i pružiti podršku saigraču u svakoj situaciji.

– Mi ovde njih ne učimo samo košarci, sportu. Ovo je kompletan paket kako mi mislimo da treba da se radi u smislu da je košarka timski sport i da devojčice naučimo svim pravim vrednostima koje košarka daje. Želimo da ovde nauče šta znači biti deo tima, šta znači biti dobar drug, šta znači imati dobre ocene. To su stvari koje stimulišemo, jer nije nama ovde cilj da sve postanu košarkašice, cilj je da se zaljube u košarku i steknu naviku da se bave sportom, objašnjava Kovačić, čije dve ćerke takođe dolaze na treninge.

Pored toga što je besplatna i što se fokusira na opšti razvoj, škola ima još jedan značaj a to je promocija ženskog sporta. Prethodno pomenuta anketa projekta „OPAžene za osnaŽENE!“ pokazala je da skoro 70 odsto devojčica trenutno ništa ne trenira. O rodnim aspektima sporta ne govori se često, iako po svim parametrima – od odnosa devojčica i dečaka koji treniraju preko zastupljenosti na rukovodećim mestima, do medijskog tretmana – sportistkinje jesu diskriminisane u odnosu na sportiste. Jedno od poslednjih istraživanja rađeno 2011. godine „Položaj žena u sportu u Vojvodini“ pokazalo je između ostalog da u istom mestu jedan klub dolazi na 2.618 žena u poređenju sa 414 muškaraca. Dakle, problem se ne može svesti samo na to da su žene manje zainteresovane za sport od muškaraca, već i da imaju manje mogućnosti pred sobom.

– Ženski sport je bačen na marginu i nema adekvatnu potporu u društvu. Koliko god da se trudimo, uvek će muški fudbal, košarka, imati prednost u odnosu na bilo koji ženski sport. A opet imate situaciju da dođu Olimpijske igre i onda Milica Mandić osvoji medalju. Dešava se da neke najveće uspehe donose žene, kaže Kovačić.

Pokret se širi i van Beograda

Iza Pokreta za žensku košarku stoji ime selektorke Marine Maljković, koja je nakon osvajanja zlatne medalje na Evropskom prvenstvu prošle godine, želela da „produži rok trajanja“ tog uspeha i da ga iskoristi kao stimulaciju da se napravi baza za buduće rezultate. Reč „pokret“ govori o želji da se cela stvar omasovi i probije postojeće granice. Nakon škole „Mihailo Petrović Alas“, i „Kralj Petar I“ i SROC „Vračar“ uz finansijsku pomoć opštine Stari grad, otvorili su svoja vrata za besplatne treninge. Ideja je da škole zažive i van prestonice, odnosno da se otvaraju svugde gde postoji interesovanje.