Ima nečeg simboličnog u tome što smo razgovor sa Nenadom Novakom Stefanovićem, piscem i novinarom, o njegovom novom romanu „Ubistvo u Kapetan Mišinoj“ u izdanju Lagune,vodili na petnaestom spratu Politikine zgrade. Sa te visine Beograd izgleda kao da može da stane na dlan, baš kao što naš sagovornik neumornog istraživačkog duha ovaj grad nosi na dlanu, otkrivajući njegove misterije iz davnih vremena, iza fasada koje su orijent i zapad rasuli po njegovim obalama, usled vekovnog sudaranja.
Ova uzbudljiva i zavodljiva priča smeštena je u 1924. godinu, na sam početak zlatnog doba Beograda, kada ubrzani razvoj grada i nove mogućnosti koje pruža privlače ljude sa svih strana sveta. Samoubistvo bogate Ruskinje, naizgled jednostavan policijski slučaj, budi sumnju i znatiželju u mladom isledniku Krsti koji bez podrške nadređenih, naoružan odvažnošću i moralnim principima, kreće u potragu za istinom i pravdom.
– Neki od likova u romanu jesu fiktivni,ali sam istraživanje te epohe Beograda obavio detaljno. Istraživanje je trajalo pune dve godine a počelo je u arhivu Kriminalistčko-policijske akademije u Zemunu. Jedan od istorijskih likova u romanu je prvi direktor Policijske akademije Arčibald Rajs, čuveni forenzičar, koji je ustrojio policiju u Kraljevini SHS i sve u vezi njega je autentično. Ali znate, Beograd je grad koji ima „duplo dno“, jedno skriveno „duplo dno“ u koje ne možete zaviriti preko arhiva ili putem zvanične istorije.
Neophodno je ući i istražiti stare beogradske porodice, koje čuvaju svoje porodične tajne. Zahvaljujući svom novinarskom poslu, ja sam u razgovorima sa njima do tih tajni uspevao da doprem. Sva ta građa utkana je u roman,rekao je Stefanović.
Istraživanjem Beograda iz prošlosti,Stefanović je došao do onoga što je Beograd i dan danas. Beogradski haos koji viđamo na ulicama, njegova haotična arhitektura koja odgovara haosu u glavama njegovih stanovnika,u zemlji večno razapetoj između istoka i zapada – sve to je pisac uspeo verno da oslika kroz uzbudljivi triler.
– Aleksandar Pirker, kustos Nacionalnog muzeja Austrije jednom prilikom mi je rekao: „Ja se divim vama u Beogradu. Kako je Beč dosadan i uniforman grad a vi imate muzej na otvorenom – pored onakve arhitekture vama drugi muzeji ne trebaju. Kada sam u Beogradu ja se napajam tom neverovatnom kakofonijom arhitekture“. Taj sukob arhitekture oslikava se i bubri prenoseći se na mentalni sklop ljudi i dodan danas Beograd se nije oslobodio te napetosti i tog trenja. Sve to sam sklopio u jednu priču, o priču o ubistvu u Kapetan Mišinoj koja na posletku nije ništa drugo do sukob stilova,zaključio je autor.
Posveta na početku knjige daje odgovorna pitanje gde je pisac pronašao inspiraciju za lik svog glavnog junaka,moralnog, upornog i principijalnog islednika Krstu: „Višem isledniku N. S., ocu“. Njegov otac, Novak Stefanović, bio je dugogodišnji inspektor beogradskog SUP-a, šef Odseka za kocku i prostituciju.
– Inspiraciju za Krstin lik pronašao sam u pravdoljubivosti svog oca. Bio je nepotkupljiv policajac i otišao je u penziju srećan zato što nikada nije uzeo ništa osim svoje plate, završio je Stefanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
