Balkanski Dan meraka

Merak nije lako prevesti na neki od svetskih jezika. Kad se pomene merak, engleski ostaje bez teksta, jer je neprevodiv. Ako se u tome i pokuša, izvesno je da prevod ne može sasvim odgovarati njegovom izvornom smislu, jer je to kompleksan pojam, sa puno nijansi koje u sebi nose čitav niz emocija. Kada se izgovara, to se radi polako, sa puno strasti, poštovanja i uvažavanja, da bi se sagovorniku stavilo do znanja o kakvoj se vrednosti i kvalitetu radi. Pri pomenu meraka organizam refleksno šalje mozgu informaciju prepunu emocija koje sa tom rečju dolaze.

U Bosni u upotrebi je izraz ćeif ili ćef, koji ima najbliže značenje meraku. Čak bi se moglo reći da ponekad imaju isto značenje. U Hrvatskoj je u upotrebi izraz gušt, koji može biti sinonim meraku.

Poetika tog fenomena, čudesnog karaktera, zasnovana je na hedonističkom principu života, zbog čega se dosta razlikuje od evropskog shvatanja uživanja. On pristaje i priliči senzibilitetu čoveka koji živi opušteno, lagodno, spontano, koji svoje obaveze rešava bez nervoze i ishitrenih reakcija. Preko ovog stanja duha regulišemo svoje emocije tako što sklanjamo sve ono što je „višak“, što nas guši i opterećuje, istovremeno puneći svoj organizam sinergijom koja nam je potrebna, koja nam prija i koja do vrha podiže naše raspoloženje, te tako dovodimo sebe u sklad sa prirodnim poretkom stvari. Dakle, merak nije ništa drugo do harmonija sa samim sobom, odnosno ravnoteža svesti i podsvesti.

Savremeni čovek živi u komplikovanim, dramatičnim, u vremenu brzih promena, stresnih situacija, brojnih izazova i beskrajnih mogućnosti, zatvoren u sebe, nesiguran, nezadovoljan, nespokojan, kada je nepoželjno i nepristojno pokazivati emocije. Pokoreni vremenom, koje nam ubrzava život i tumba ritam svakodnevice, ne razmišljamo o tome da čovek može imati sve sem vremena za sebe. Zato svako uzvišeno osećanje radosti, izvan uobičajene svakodnevice, dostojne čoveka i njegova života, zaslužuje da mu se posveti pažnja i ukaže na značaj. Uostalom, i Andrić kaže: „Čudno je to kako je malo potrebno da budemo srećni, i još je čudnije kako nam baš to malo nedostaje.“ Svaki trenutak i svaka odluka čine naš život. Od toga šta ćemo pojesti, popiti, kako se organizovati, s kim ćemo družiti, šta ćemo čitati ili gledati na TV i slično, čine život i ono što smo mi, jednako kao što biramo sve ono što u nama izaziva radost i uzbuđenje.

Razlika između meraka i svakog drugog zadovoljstva je očigledna i neuporediva, zbog čega je svako poređenje neumesno i neprilično izražavanje nepoštovanja prema meraku. Svakom meraku, koji je racionalan i pragmatičan kontakt sa realnošću i samim sobom, prethodi doza uzbuđenja, dočim u zadovoljstvu toga nema. Merak je naš izbor, dok zadovoljstva mogu biti potaknuta od drugih. Merak traje duže, dok je zadovoljstvo vremenski ograničeno. On, u svakom pogledu, suvereno dominira u odnosu na puko zadovoljstvo, jer za merak treba imati pozitivnu energiju i emocije. Takođe, postoji i mišljenje po kojem je merak metafora sreće. Treba znati da sreća, kao najveća tema filozofske tradicije, kada nam život iznenada postane bolji, takođe, traje kratko. Ona je okolnost, ili što bi se reklo, sudbina. I, još nešto: ponekad sreća nije dobra za zdravlje, dok merak uvek leči sve bolesti.

Dok smo u meraku, mozak je fokusiran na prijatne senzacije, sva naša čula su u harmoniji, pružajući nam zadovoljstvo, mir, opuštanje. Kad su u meraku, ljudi su u sadašnjosti, bez senke prošlog i budućeg vremena. To je antistres terapija i lek za dušu. Da bi neko znao njegovu suštinu i smisao, mora dosta toga da prođe u životu. Ponekad, merak može biti najintimnija molitva, kojoj prinosimo svoje snove i pritajene želje, ili zahvalnost i blagorodni osmeh životu.

Izučavajući ovaj fenomen, došao sam do zaključka da su kod nas najpoznatiji: senzualni ili hedonistički, kafanski, intelektualni, duhovni, boemski, poetski, filozofski, muzički, umetnički, nacionalni (najpoznatiji romski), ali i uobraženi merak. Neretko, merak može biti i fikcija i iluzija. Ne postoje dva identična meraka, jer je svaka individualna percepcija posebna i različita. Svako od nas ima svoj intimno iskren merak, svoj trenutak radosti, svoje uživanje. Svaki merak je subjektivni osećaj i radost za sebe.

Evropljani, „stisnuti u svom svetu“, kad dođu sa predrasudama o nama i upoznaju duh našeg prostora i ambijenta, način i slast života, iznenađeni, nađu se u čudu i onda svi uglas kažu: „Nigde nema takve zabave i luđeg provoda.“ Posebno ih iznenadi činjenica da su narodi na Balkanu, uprkos poznatim sukobima, manje-više naklonjeni jedni drugima. Od davnina najumniji ljudi planete tragaju za definicijom o smislu života. Kad pitate našeg čoveka o tome, i dobićete odgovor da je merak ono što traže, što vole i žele, što ih čini ispunjenim. Ne kaže badava Jovan Dučić: „Život ima onaj smisao koji mu mi damo.“ Meša Selimović kaže: „Svaki je čovek na gubitku, ako u životu ne nađe ljubav.“

Meraklije imaju pozitivan stav prema sebi, drugima i životu uopšte. Oni na pravi način nose život, svakodnevne probleme i teškoće. Njihova filozofija podrazumeva da se, pre svega, uživa u malim, sitnim stvarima, koje su svuda oko nas, ali ih zbog ritma života često zaboravljamo ili ne vidimo. Kod pića, jela i još mnogo čega drugog, merakliju je lako uočiti, jer on jede lagano, uživa, merači. Dakle, oni imaju pozu, stil, dostojanstvo u svemu što rade. Neko je nekada rekao: kada bi plakali za svim onim što se oko nas dešava, celi život bi nam prošao u plaču. Zato iz mnoštva dešavanja treba birati ona najlepša i uživati u njima. Od svakog dana treba napraviti praznik, začiniti ga sa malom dozom luksuza; podeliti radost sa drugima; spojiti nezamislive stvari; praviti nemoguće kombinacije; biti kreativan i ispunjen… Treba poklanjati, davati, pružati, srećiti, a ne samo dobijati. Ne postoji loš trenutak za dobar merak.

Ljudska priroda je puna mana i vrlina, tajanstvena i složena, različita i nedovršena. Svesnost je najmoćniji deo svakog bića, ali i veza između mentalnog i emotivnog stanja. Zato i Hipokrit kaže: „Velika je greška razdvajati telo od duše.“ U tom kontekstu, merak je sjajna veza između njih, ali i percepcije i emocije. Ego i um su zavladali našim životima. Previše planiramo, sudimo, mislimo, kalkulišemo. Bilo bi katastrofa ako bi takvo stanje vladalo u prirodi. Da li se treba roditi više puta, šta treba naučiti i upamtiti, a šta zaboraviti, da bi naš život imao smisao, lepotu, sadržaj? Ko god da ste, čime god da se bavite, kakvi god da su vam životni ciljevi, najvažnije je da uvek nađete vremena za merak. Na to se svodi i jutarnja kafa i radno mesto i dnevni raspored aktivnosti, profesionalni i porodični život. Cilj života, kojem se merak ironično podsmeva i ruga, nije da se čovek ubije od posla, već da dopustimo životu da komotno, otmeno i raskošno živi. Ko otkrije dublje značenje meraka potpunije će voleti sebe i druge.

PS: Ovaj esej u dužoj verziji objavljen je u crnogorskom časopisu Komuna. Portal Montenegrina.net, i hrvatski portal Narodni.net preuzeli su esej, i pozvali čitaoce da se izjasne o predlogu za ustanovljavanje dana meraka. Više od 93 odsto anketiranih ocenjuje ideju izvanrednom. U crnogorskom dnevnom listu Vijesti objavljen je tekst o ovom predlogu, čiji čitaoci su jednoglasno podržali inicijativu. Trebinjski portal Korak naprijed takođe je podržao ovu ideju.