"Vodavoda" i u staklenoj boci

– Do sada smo imali kapacitete za proizvodnju u plastičnim bocama od 0,5 i 1,5 litra, ali kako smo baš želeli da uđemo u ugostiteljske objekte, pripremili smo novu liniju i prelepu ambalažu. Verujemo da će taj dizajn da privuče pažnju potrošača na ovu stvarnu vrednost, kvalitet onoga što je mnogo spretnije i lepše kreirala priroda, na vodu koja dolazi sa dubine od 635 metara. Mi smo tu da je plasiramo najsavremenijom tehnologijom i prema najsavremenijim standardima, da je u nepromenjenom sastavu približimo kupcu – kaže za Danas Vojin Đorđević, vlasnik fabrike i brenda „vodavoda“.

U novu fabriku, uključujući i poslednju liniju za staklenu ambalažu, uloženo je oko tri miliona evra. Punionica je izgrađena iznad samog izvora, starog oko hiljadu godina a voda koja se crpe iz izvorišta ulazi direktno u zatvoren sistem flaširanja, tako da u prvi dodir sa spoljnim svetom dolazi tek kada kupac otvori bocu. Inače, to je treći izvor vode identičnog kvaliteta na lokaciji Banje Vrujci. Prva dva, čiju je eksploataciju počeo Đorđević kada je 2004. godine izgradio fabriku „Vodavoda“, kojom je plasirao i istoimenu robnu marku jedinstvenog imena i dizajna boce – danas su zatvorena. To je posledica partnerstva sa poznatim košarkašem Vladom Divcem, sa kojim je Đorđević pokušao da dokapitalizuje preduzeće, proširi proizvodnju i pokrije inostrano tržište već otvoreno za „kockastu flašicu“. Ali, javnosti je dobro poznata priča o tome kako se Divac umesto trećinskog udela uknjižio kao jedini vlasnik, potom upravljanje poverio timu Ces Mekona, koji ju je, nakon bezuspešnog pokušaja da preduzeće proda katarskoj kompaniji Larusi, zbog čega je čak promenjeno i ime vode, na uspešnu firmu stavio katanac.

– Dugi spor oko vlasništva nad prvom fabrikom Vodavode ali i Gorkog lista, još uvek traje, a oba preduzeća su pod vođstvom Divčevih savetnika završila u velikim dugovima i na kraju u stečaju. Ali, da ne bismo dugo čekali sudski epilog, ušli smo u investiciju, sagradili potpuno novu fabriku, ugradili najsavremeniju opremu, zaposlili za početak 30 radnika i vodom istog, čak nešto poboljšanog kvaliteta, jer je izvlačimo sa tri puta veće dubine, ubrzano se vraćamo na tržište. Nismo želeli da naši kupci i partneri u svetu dugo čekaju na brend koji ih je već jednom osvojio – ističe Đorđević.

On podseća da je „vodavoda“, kada je pre 12 godina plasirana, ubrzo postala lider kod domaćih kupaca, a našla je put i do potrošača u Japanu, Tajvanu, Singapuru, Koreji…

– Povratak je sada mnogo teži, jer su u međuvremenu ovde došle multinacionalne kompanije, one najvećim delom flaširaju vodu iz naših izvora, a imaju mnogo više sredstava za ulaganje u reklamu i tržište. Međutim, to je sve očekivano i mi svakog dana osvajamo nove radnje, nove kupce. Sva koncentracija obnovljene proizvodnje bila nam je, i još uvek je okrenuta ka domaćem potrošaču, ali već izvozimo u okolne zemlje, vratili smo se na tržište Koreje i Singapura, a od jeseni idemo intenzivnije u izvoz zahvaljujući sertifikatima koje smo dobili. Reč je međunarodnom standardu HoReCa, koji nam omogućava plasman u Ameriku – ističe Đorđević.

Iako nije lako povratiti stare pozicije, on kaže da je zadovoljan tempom u kome se svakim danom osvaja neka nova trgovina ali i saznaje istina o „vodavodi“, da se ona puni u ekološkom biseru Banje Vrujci.

– Mnoge je zbunjivalo to što je stara fabrika zatvorena i u korovu. Bila je plasirana i priča da se „vodavoda“ ne radi ovde, da se puni negde u Subotici. Bilo je mnogo improvizacija o tome, slučajnih ili namernih, a suština je u tome da mnoge kompanije koje su ranije želele brend „vodavode“, sada znaju da ne želimo da prodamo, pa pokušavaju da uspore naš razvoj – objašnjava naš sagovornik i zaključuje kako veruje da te prepreke nisu nepremostive ako imate vodu dobrog kvaliteta i potrudili ste se da je plasirate kroz jedinstven dizajn.

Vratio se i Gorki list
– I proizvodnja originalnog likera Gorki list je delom vraćena u Srbiju, nakon što smo bili prinuđeni da je izmestimo u Sloveniju jer je i ta fabrika pod upravom Divčevih savetnika, doživela istu sudbinu kao i Vodavoda. Ali, to je srpski proizvod i ovde se sada pravi za domaće i tržište Crne Gore, dok se iz slovenačkih pogona izvozi u zemlje Evropske unije – ističe Vojin Đorđević.