Kakav je PKB?

 Navodi se „da je u 2014. godini ostvaren značajan rast prihoda od osam odsto“. A u Agenciji za privredne registre su konačno dostupni i finansijski izveštaji PKB-a i za 2015. godinu, koji dokazuju upravo suprotno. U toj godini, u odnosu na prethodnu, njegovi poslovni prihodi smanjeni su u dinarima za čitavih 10,5 odsto, a izraženo u evrima, to je i više. Ni poslovni rashodi mu nisu nimalo smanjeni. PKB je i u 2014. godini, što očito nije uspešno, ostvario ukupan gubitak 358 miliona dinara. Ali je pogoršanje njegovog poslovanja ubrzano u 2015. godini, u kojoj je gubitak narastao na čitavih 1,8 16.000 hektara zemljišta, čija je konverzija prava korišćenja u svojinu uveliko već izvršena, što je uvećalo i vrednost njegove ukupne imovine. Od toga je 14.800 hektara dobro poljoprivredno zemljište, a 555 hektara je još mnogo vrednije, gradsko građevinsko zemljište. Ukupno njegovo zemljište je na dobrim lokacijama i sa velikim poslovnim mogućnostima. Zato je prvi uslov za odgovarajuće promene, razumeti da sadašnji vlasnik i uprava loše koriste taj potencijal. Treba prepoznati trend propadanja PKB-a.

Razuman vlasnik bi kao prvi potez u PKB-u odvojio gradsko građevinsko zemljište u zasebno preduzeće za nepokretnosti. To zemljište, u zavisnosti od urbanističkih rešenja grada, svakako prestavlja veliku vrednost za Beograd. Prenositi vlasništvo nad tim zemljištem na Republiku Srbiju nema opravdanja. NJegova privatizacija pre tog razdvajanja bila bi preuranjena i veliki potencijal za korupciju, jer će se cene tog zemljišta kretati u zavisnosti od planiranih namena, o čemu odlučuju organi Beograda. A plodno poljoprivredno zemljište PKB-a, delom i sa mogućnošću navodnjavanja, očito vapi za boljim upravljanjem i profitabilnim poslovanjem. Neznanje ili loše namere jedino od njega mogu praviti sve veće gubitke bilo korisniku ili vlasniku.

Lako se saglasiti sa poljoprivrednim analitičarem Milanom Prostranom, da nadležni u Srbiji prave kardinalnu grešku ako zaista žele po svaku cenu, u celini ili delimično, prodati PKB za budzašto, kako on ocenjuje namere onih koji odlučuju u ulozi njegovog vlasnika. Ali, očito on greši da je ovakav PKB dobar edukativni centar za agronome, a nadasve za agroekonomiste. Tom cilju može da posluži samo i finansijski uspešna kompanija, od čega je sad daleko ovakav PKB. Neozbiljno je pričati i o značaju ovakvog PKB-a za snabdevanja Beograda. Kupci u Beogradu će kupovati mleko, meso i poljoprivredne proizvode koji su konkurentni na tržištu, a PKB to nije. Zašto bi ih oni plaćali još jedom, pokrivajući gubitke PKB-u i iz povećanih poreza za tu svrhu. A šta treba, i to žurno, još uraditi sa PKB-om – ne može stati u ovaj tekst.

* Autor je doktor ekonomskih nauka, konsultant za strana ulaganja