Mirna priča o filmu

Nisam gledao film. Čekali smo u foajeu za vreme projekcije. Mark i Lorenzo, koji su selektovali film, Emilie, James. Uz picu i pivo.
Nakon projekcije, pitanja o spavanju, tišini, utopiji, filmu kao utočištu, Jugoslaviji, nacionalizmu, 20. veku, modernizmu, oružju, Kraljeviću Marku, Weil, Godaru, plavom i narandžastom.

Subota, 6. avgust
Druga projekcija. Nagomilavanje utisaka. Jasno je da se film dopada ljudima.

Nedelja, 7. avgust
Čovek gleda pticu. Ptica uzvraća pogled. Uzvraćen pogled tera čoveka da postane nešto drugo.
O Ornit�logo, jedan od najboljih filmova ove godine, film o slobodi, o nestalnosti tela, sopstva, odnosa i samog sveta, film na portugalskom, kineskom, engleskom, jeziku gluvonemih i latinskom. Slobodan film.
Reka koja teče, krv koja teče, automobili, konji i jedan avion. Pomračenje meseca tokom koga i tela postanu zamenjiva.
Iskušenja jednog sveca, sa erekcijom, mokraćom i govnima. Jo�o Pedro je ovde bliži Bu�uelu nego što je iko drugi bio godinama.

Ponedeljak, 8. avgust
Sastanci oko kratkog filma koji treba da snimam sledeće godine. Finansijeri žele film gotov do februara, ali je tu ideju nemoguće snimiti pre aprila.
LJudi su bili iseljeni iz Pripjata nakon nuklearne katastrofe u Černobilu. Tokom trideset godina bez ljudskog prisustva, Zona, kako je prostor najviše zagađenosti nazvan, je postala prekrivena divljim šumama, vukovima i jelenima.
Ukrajinska verzija legende o vukodlacima je priča o čoveku koji se pretvara u lisicu.
Želim da nađem porodične snimke rođendanskih proslava, izleta, dočeka nove godine i da ispričam priču kako se sećanja pretvaraju u drveće. Ne film katastrofe, samo slike jednog sveta gde ljudi postoje u tragovima. S druge strane, slike sveta u kome je tragove nemoguće izbrisati.
Zato drveće treba da bude olistalo. Snimaćemo na proleće.

Utorak, 9. avgust
Student sedi u D vozu, u trećem razredu, vraćajući se nakon nekoliko skupih dana u Švajcarskoj. U vozu ugleda devojku. Oboje izađu na istoj stanici i uđu u isti tramvaj. Student je već zaljubljen. Ono što nije jasno je da li je prati ili im se putanje poklapaju. Naravno, oboje izađu i na istoj tramvajskoj stanici. Neizvesnost nije razrešena.
Ne znam kako da prevedem naziv Still Story. Mirna priča? Mrtva priča? U izdanju Verosoa, Pripovedač, zbirka fikcija – pripovedaka, fragmenata, putopisa, snova – Voltera Benjamina.
Mirna priča. Priča o filmu.

Sreda, 10. avgust
Tranzicija MiliceTomović u La Sali. Međunarodna premijera ovog sjajnog kratkog filma o Jani/Vukši koja se sprema da ode na master studije u SAD. Nežan i pažljiv film o opraštanjima.
Milica i glavna glumica, Ivana Vuković, poklanjaju se pred projekciju. Ogroman aplauz nakon filma.
U sekciji za kratke filmove, Pardi di Domani, u kojoj je prikazan moj film Višak vjetra. Isto kino, isti termin, pre dve godine.

Četvrtak, 11. avgust
Izlet do Monte Verita. Mesto gde je početkom 20. veka funkcionisala komuna zasnovana na napuštanju nacionalnih razlika, vegetarijanizmu, slobodnoj ljubavi, primitivnom socijalizmu, saradnji, intenzivnom sunčanju i plesu kao umetnosti i ritualu. Neki od posetilaca: Peter Kropotkin, Isidora Duncan i Hugo Ball.
Naravno, danas je to odmaralište u kome možete organizovati vaše venčanje, banket, konferenciju ili kongres, sa pogledom na Lago Maggiore. Istorijski Švajcarski hotel se nekada zvao hotel Bauhaus. Iznad hotela se i dalje nalazi Toranj Utopije na koji ne možete da se popnete, pošto je stepenište urušeno.
Bosa devojka sa dredovima i crvenim bekpekom bila je jedina koja je tu manje pripadala od Jamesa i mene.
Autor je filmski reditelj iz Beograda, autor filma „Svi severni gradovi“ koji je premijerno prikazan na Filmskom festivalu u Lokarnu