Stižemo u Killiney.
Opet voz i tri stanice i konačno stižemo u Bray. Pešaka do hotela Martello, irsko pivo, Toni dolazi po nas i idemo u zajednički apartman. Peglamo, spremamo se i pravo u najstariji hotel Esplanadu na žurku. Četiri generacije porodice Wilks, povodom 80. rođendana Džona i Rouz i šezdeset godina njihovog braka. Na okupu je od 30 do 35 članova porodice i mi. Kaže nam Tony: Meet the Fokers.
Muzika: Mladić ima 22 ili 23 godine, obučen je kao Frenk Sinatra, peva muziku tipa Sinatra pred Sinatra mikrofonom. Skroziran Sinatra stil.
Džon i Rouz nam ukazuju čast i dolaze za naš sto da pričaju sa nama. Večera skromna, 25 evra po osobi, piće plaćaš sam za šankom i nosiš ga u salon. Svima sve jasno, tradicija. Sedmoro dece iz katoličkog braka Wilksovih. Srdačni, nasmejani, dobronamerni, prostodušni.
U nedelju jutro: Šetnja sa Tonijem, Majelom, Horheom, Mishelle, Marcus, Shineid do male luke pa šetalištem do Esplanade. Toplo, jako sunce, pirka vetrić. Izložba starih automobila: i yugo, stojadin, među vremešnim američkim, italijanskim, nemačkim i engleskim automobilima.
Nas dvoje smo se prošetali centrom u potrazi za informacijom o prevozu do aerodroma. Varošica. Davno penzionisani ratni veteran Ujedinjenih nacija u zelenoj uniformi nakićenoj medaljama ponosno pokazuje ko je i čvrstim korakom grabi uzbrdnim i nizbrdnim ulicama. Ispred opštine štrajk: čovek kojem država nije dala stan iako već ima i unuke. Njegova podrška, znatno mlađi čovek, u šatoru a čovek bez stana sedi u obližnjem kafiću. Pije čovek podnevnu kafu.
Ručali pored železničke stanice: Alfredo ribs, a ja bakalar, grčku salatu.
Dugo se opraštao od osoblja taverne osamdesetogodišnjak koji se vraća u svoj prazan stan u Dablin uz obećanje da će se ponovo (kao što radi svake druge nedelje tokom cele godine) vratiti za dve nedelje.
Potom smo otišli ispred Esplanada hotela gde su se na travi odmarali članovi Wilks klana. Krenuli smo u šetnju ka brdu sa krstom na vrhu.
Oni hrabriji i u boljoj kondiciji su stigli do krsta i Alfredo je sa njima. Sa starijim delom porodice i najmlađima sam krenula u šetnju pored mora putem koji se penje uz isto brdo ali ne stiže do samog vrha. Divan pogled, divno poslepodne i puno priče sa Kerol i Stivenom. Cliff walking. Vraćamo se u hotel, Alfredo nastavlja do luke da slika plimu i oseku i labudove.
Večerali smo u hotelu do Esplanade: ceo klan, puno dobre hrane, interesantnih priča, smeha i piva. Opraštamo se od većeg dela klana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
