‘Društvena mreža’: Film koji je predvideo budućnost interneta

U režiji Dejvida Finčera i po scenariju Arona Sorkina, Oskarom ovenčana drama o nastanku Fejsbuka doživela je premijeru pre tačno 15 godina.

Pokazalo se da je ovo delo predvidelo u naše probleme sa društvenim mrežama.

Društvena mreža je imala premijeru pre 15 godina, ali oktobar 2010. ponekad deluje kao jedna sasvim druga era.

Priča prati Marka Zakerberga, suosnivača Fejsbuka, tokom njegovog uspona od spavaonice studentskog doma na Harvardu do korporativne sale za sastanke.

A opet, kad krene odjavna špica, on je i dalje daleko od uticajne ličnosti koja je danas, baš kao što je društvena mreža u filmu daleko od onoga što će u međuvremenu postati.

Fejsbuk je i dalje je bio nov, osnovan 2004. godine.

Tviter, osnovan 2006, bio je još mlađi, Snepčet se neće pojaviti sve do 2011, a sasvim slučajno, Instagram je rođen istog meseca kad se Društvena mreža stigla u bioskope.

Ipak, Finčer i Sorkin su bili izuzetno vidoviti.

Društvena mreža je možda prvi film iz velikog studija koji opisuje internet preduzetnike.

Na neki način, film je bio samo još jedan u dugom nizu američkih drama sa protagonistom koji ostvaruje zacrtani cilj sticanja moći i bogatstva, samo da bi se posle svega osećao prazno i usamljeno.

Njegov oštar pogled na američki kapitalizam nastavlja tradiciju Građanina Kejna (1941), Kuma (1972), Biće krvi (2007) i drugih priča o uspehu, bogatstvu i izdaji.

„Svi oni govore o zarađivanju novca i tome ko sve strada usput“ kaže Pol Makjuen, profesor medija, komunikacije i studija filma na koledžu Malenberg⁠.

„To je o američka priča. Društvena mreža se nalazi na tom raskršću.

„Film itražuje suprotnost između nesputanog kapitalizma i toga da li smo dužni ljudima koji nam pomognu da stignemo tamo“, dodaje on

Ono što čini Društvenu mrežu toliko drugačijom od drugih serija slične tematike je da su njeni likovi mladi.

I Zakerberg i Parker, suosnivač servisa za deljenje fajlova Napster, imali su samo 19 godina kad su ostvarili njihove tehnološki proboje.

Film vidi njihovu mladost kao ključnu za ono ko su i kako će oblikovati internet.

„Čitava poenta Društvene mreže je da je to prvi put da su toliko mladi ljudi imali toliku moć.

„Film se bavi količinom moći i bogatstva konsolidovanom oko tinejdžera“, kaže Nil Arčer, viši predavač na Univerzitetu Kil i autor knjige Društvena mreža: Omladinski film 2.0.

• Metaverzum – virtualni svet za ljude koji sanjaju otvorenih očiju
• Mark Zakerberg vrbuje uticajne tiktokere
• Tehnološki milijarderi se spremaju za smak sveta – treba li da brinemo

Za Arčera, situacija postaje najeksplozivnija pred kraj serije kad Eduardo Saverin sazna da su ga Zakerberg i Parker istisnuli iz kompanije.

Saverin se suoči s njima dvojicom tako što razbije Zakerbergov kompjuter pred čitavom kancelarijom.

„To su deca.

„Ne znaju da se oblače ili da se ponašaju. Nemaju zakonski dovoljno godina čak ni da piju alkohol“, kaže Arčer za BBC.

Samo uporedite visokog i zajedljivog Zakerberga kog igra Ajzenberg sa muškarcima koje glume Orson Vels u Građaninu Kejnu, Al Paćino u Kumu i Danijel Dej-Luis u Biće krvi.

On je više poput štrebera u tinejdžerskoj komediji nego uobičajenog holivudskog lidera.

Ne nosi prugasta odela i ne izgleda kao da bi preživeo duže od minuta na naftnom polju.

Prebacimo se na današnji dan i, iako su tehnološki burazeri možda stariji od Zakerberga u filmu, kultura studentski neobaveznog oblačenja, uvreda sa školskog igrališta i video-gejmerskog štrebertstva je opstala.

„Zak je slabić“, izjavio je Ilon Mask za Zakerberga 2023.

To baš i nije bio najzrelij način obraćanja konkurentu.

U Društvenoj mreži, nezrelost je ključna osobina Zakerberga i njegovih drugara, naročito kad je u pitanju seks.

„Blizanci Vinklvos praktično žele da pokrenu Harvardsku konekciju da bi momci mogli da se smuvaju sa devojkama“, kaže Arčer.

„U uvodnoj sceni filma vidimo devojke pristižu autobusima u klub Feniks. To želi i Mark.

„Film nagoveštava prizemnu prirodu onoga za šta se ova stvar koristi. Čitav film se vrti oko tinejdžerske brige za društveni status i dopadanje devojakama“, dodaje.

Činjenice i fikcija

Finčer i Sorkin koriste Zakerbergovu navodnu fascinaciju bivšom devojkom po imenu Erika Olbrajt (igra je Runi Mara) kao okvir za priču o njegovoj ličnosti i kasnijem poslovnom uspehu.

Pošto ga ona ostavi, film prikazuje kako se glavni junak vraća u sobu u studentskom domu i stvara osvetnički sajt Fejsmeš, koji upoređuje izgled studentkinja na kampusu.

Potom, pošto se ponovo sretnu i ona ga prekori, Zakerberg nesigurno donosi odluku da proširi Fejsbuk da bi mogao da joj dokaže da nije zao.

Na kraju filma, njega i dalje zanima kako da pridobije njeno poštovanje, čak i ako izgleda da njih dvoje godinama nisu pričali.

Mark Zakerberg je odbacio da je imao motivaciju koja je naznačena u filmu.

Olbrajt je fiktivni lik kog su izmislile filmadžije.

Zakerberg je bio u vezi sa njegovom budućom ženom Prisilom Čen dok je stvarao Fejsbuk.

„Postavka čitavog filma je da sam sa tom devojkom, koja ne postoji u stvarnom životu, a koja me odbacila“ rekao je u govoru na Univerzitetu Stenford 2010. godine.

„I, praktično, postavka je da je čitav razlog za pravljenje Fejsbuka taj da sam želeo da se svidim ženama ili sam želeo da ulazim u klubove.

„Finčer i Sorkin ne mogu da prihvate ideju da bi neko mogao da izgradi nešto prosto zato što voli“, rekao je tada.

Zakerberg je možda u pravu, ali to teško da je prvi put da je neki film promenio istinu u dramske i tematske svrhe.

„Kao istoričar i neko ko veoma snažno veruje u medijsku pismenost, uvek pristupam i savetujem druge da pristupaju filmu zasnovanom na stvarnim događajima i dalje kao fikciju“, kaže Džejson Stajnhauer, autor knjige Istorija, prekinuta: Kako su društvene mreže i internet promenili prošlost za BBC.

„Svaki holivudski film daje sebi umetničku slobodu, izbacuje elemente iz priče, pojačava dramu i naglašava određene likove.

„Ne bih savetovao nikome da pretpostavlja da je Zakerbergov lik u tom filmu autentična slika samog čoveka“, rekao je.

Ono što je fascinantno, međutim, jeste način na koji Društvena mreža prikazuje različite vrste „autentičnih slika“ o određenim negativnim osobinama društvenih mreža koje neće biti dubinski analizirane još godinama posle prvog pojavljivanja filma.

Prema kritičarima društvenih mreža, one se hrane nesigurnostima, mogu da podstaknu agresivnost i stvorile su kao što je to definisao Njujork Tajms prošle godine, „recept za usamljenost“.

CNBC je 2020. godine izvestio o Signinoj anketi koja je „pokazala sve veću korelaciji između korišćenja društvenih mreža i osećanja usamljenosti“.

A rečima filozofske studije Emili Kureši-Hurst iz 2021. sprovedenoj na Univerzitetu u Oksfordu, što je samo jedan od brojnih skorašnjih članaka na ovu temu, „društvene mreže pojačavaju osećanje alijenacije i otuđenja“ na tri načina.

One mogućuju da stvorimo veštačke verzije sebe kroz upotrebu filtera i softvera za editovanje fotografija, pružaju sredstva za merenje društvene prihvaćenosti u toliko velikim grupama za koju se ljudsko mozak nije razvio i smanjuju kvalitet naših interakcija.

Ukratko, pretvara nas sve u nezrele studente, očajne za popularnošću, koliko god da se loše osećali od tog očajanja.

Poslednja scena u Društvenoj mreži najbolje prikazuje ovo stanje.

Pošto izda najboljeg prijatelja Eduarda i izbaci novog najboljeg prijatelja Šona iz Fejsbuk kompanije, Zakerberg sedi sam u kancelariji, čekajući da Olbrajt prihvati njegov zahtev za prijateljstvo na Fejsbuku.

Kadar sa Zakerbergom dok sedi nepomično na stolici, iznova pritiskajući dugme da vidi da li je Olbrajt odgovorila, najbolje dočarava šta su društvene mreže uradile mnogima od nas.

„Pratioci i lajkovi su nova ekonomija

„To je ekonomija zasnovana na lažnoj ideje konektivnosti, zato što vi zapravo niste povezani sa tim ljudima“, kaže Ačer.

U oktobru sledeće godine, publika će imati priliku da vidi da li Sorkin veruje da je Zakerberg sazreo i odrastao u deceniji i po od pojavljivanja Društvene mreže.

Sorkin piše i režira nastavak, The Social Reckoning, u kom će Džeremi Strong igrati Zakerberga.

„Imaće da ispriča potpuno drugačiju priču“, kaže Stajnhauer.

„Priču o ogromnoj multinacionalnoj kompaniji je drugačija od one o odvažnom start-apu.

„Tu su i drugačije odgovornosti sada za ono što bi trebalo da se pojavi u tom filmu. Mi znamo da društvene mreže umeju da naude ljudima.

„Mi znamo da društvene mreže imajui uticaj na političke ishode, radikalizaciju i otuđenja u nekim zajednicama.

„Dakle, film mora da se pozabavi tim pitanjima ili posledicama tih pitanja na neki način. Biće zanimljivo videti šta su smislili“, dodaje on.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Zaštita dece na internetu: Zakerberg se izvinio porodicama
• Osnivač Fejsbuka se kaje što se povinovao Bajdenovom „pritisku“ zbog kovida
• Najduže televizijske serije: Od sapunica do sitkoma