Parastos kod Kraljeve česme

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Prvo, g-dine Đuriću, dajte se jednom dogovriti i usaglasiti koliko je tzv. nevinih žrtava komunističkog terora stradalo – “preko 7.000” (Antić), “oko 10.000” (Trešnjić), “oko 1.500” (Cvetković), ili “oko 30.000” (nekoliko ‘autora’)…!?
   Drugo, bezobrazluk je i teška uvreda poginulih u borbi za oslobođenje Beograda, uz korišćenje (tendenciozno) netačnih podataka o broju stanovnika grada, smanjenje broja onih koji su dočekali oslobođenje Beograda nazvati “procentualno najvećom osvetom pobednika u Evropi!
   Treće, ravnogorski vojvoda Keserović nije “prvi sa JVuO oslobodio Kruševac septembra 1944. i predao ga Crvenoj armiji”, nego je vojvoda Keserović sa JVuO zajedno sa Nemcima “branio” Kruševac od Crvene armije i partizana, a onda se vojvoda Keserović, posle izvlačenja nemačkih jedinica, koje je obezbeđivao, predao Crvenoj armiji…

   1. Partizani su pobili mnogo Srba 1944 i 1945 godine. I to je jedina istina. Sve ostalo je komunistička propaganda koja je još uvek jedina istina. A to je zato što nam veći do „elite“ čine deca i unuci tih istih partizana koji su ubijali Srbe.

      1. Veliki antikomunisti „rodjeni“ 1990. (do tada su bili clanovi Partije), valjda da bi se oprali, neverovatno IZMISLJAJU! Sigurno je da su neki nevini stradali pod osvetnickom rukom partizana, ali vecini izdajnika je SUDJENO, a veoma malo njih je ubijeno. Uostalom o svemu postoje pisani tragovi. Tuzno je da u svom naci zanosu neki istoricari umesto da se oslanjaju na dokumenta, sire lazi i poluistine. Pravdati saradnike okupatora je zbilja bolesno.

      2. Sem kafansko-slavskih mantri i naknadnog filozofiranja, imate li Vi, g-dine Pavloviću, neki dokaz, recimo neki dokument iz arhive, istraživanje, svedočenje, tekst…! I, man’te se vređanja boraca i slavljenja ratnih zločinaca i zločina…

         1. Ja gospodine Olujiću imam svedoćenje mog dede i pradede koji su to videli svojim očima. Za mene bolji dokaz o tome nije potreban.

            1. G-dine Pavloviću, oprostite al’ “svedočenje mog dede i pradede” je podatak za auto/biografiju, nije argument u istraživanju i procenjivanju (složenih) socijalnih, političkih… i istorijskih procesa, fenomena i događaja – milioni “deda i pradeda” imaju sasvim suprotna svedočenja od Vaših…!

   2. “Tzv. nevine žrtve komunističkog terora“… Da li to znači da su u stvari sve te žrtve krivci? Da li je , ako različiti istraživači daju različite brojeve ubijenih, na primer 1300 ubijenih malo ili barem prihvatljivo?
      Na žalost, masovnih streljanja stanovnika koji su uspeli da prežive ratne strahote , nije bilo samo u Beogradu. Revolucionarna gungula korišćena je i za namirivanje starih ličnih računa.
      Osveta pobednika svakako je bila bez milosti, praćena masovnim ubijanjem, i sigurno je mnogo nevinih pobijeno. Kao da nije bilo dovoljno stradanja stanovništva u ratu.

2. Autor ovog teksta iz neznanja ili zle namere, izvrce cinjenice: Keserovic nikako nije oslobodio Krusevac, kad su Nemci otisli na sever, sacekao je Crvenu armiju s namerom da se predtsavi kao njihv saradnik. Istog dana popodne, medjutim, istina je izasla na videlo, a Rusi su pohapsili neke cetnike, dok je ostatak – medji njima i Keserovic – pobegao na Goc. O kakvim je junacima rec, dovoljno svedoci i ovo: maja 1944. godine četnici Dragutina Keserovića pronašli su na Jastrepcu partizansku bolnicu pa su streljali 24 ranjenika i 4 bolničarke.
   Danas bi morao da se jednomza svagda odredi prema cetnicima i njihovim zlocinima. To vise nije stvar poznavanja istorije, vec pitanje vaspitanja.

   1. Partizani nisu bili surovi kao četnici. Dešavalo sa da ubiju u gradu ili selu nekoliko Nemaca i odu. A ceh za ono “biće streljano toliko za ranjenog, toliko za ubijenog nemačkog vojnika, toliko za oficira“ plaćalo je svojim životima stanovništvo dotičnog grada ili sela.

3. Meni je naj… ne znam šta, ovo sa pesmama od pre 100 godina. Nemam šta da kažem, osim, lečite se.

4. U Martensovoj knjizi o Andricu{„U pozaru svetova“} on na jednom mestu pise:“Pocetkom 1946 sovjetski ambasador iz Beograda izvestava Moskvu da mu je Milovan Djilas potvrdio kako su komunisti od kako su dosli na vlast likvidirali 200.000 ljudi ambasador pretpostavlja da je taj broj veci..“