Priznanje neuspeha kao ocena rada Vlade

Praktično se zahvalila svom šefu i manula ambicije da dalje obnaša istu ili sličnu dužnost.

Kada jedan od najuglednijih članova Vlade ovako oceni svoj doprinos u istoj, kako okarakterisati učinak cele Vlade u prethodne (najmanje) dve godine? Jer rezultati se ocenjuju po ostvarenim rezultatima, koji se mogu dokazati (track record), a ne po veličini ekspozea i(li) referata, broju ministarstava, donetih zakona i podzakonskih akata, spektakularnosti opsenarskih procena, broju konferencija za štampu… Stoga, ne čudi što Udovički zaključuje da novu Vladu čekaju svi oni zadaci koji su joj zadati pre više od dve godine, pogotovo deo koji se odnosi na teškoće u funkcionisanju lokala.

Prihvativši njeno priznanje neuspeha u sprovođenju važne grane državne vlasti (celokupna državna uprava, lokalna uprava i uprava javnih službi) koju uvek definiše politička vlast, naša analitičkija ocena rada mora da utvrdi stanje stvari i anomalije koje je proizvela u prethodnom periodu:

– Neprimereno davanje logistike u prekomponovanju lokalnih vlasti po Srbiji beskrupuloznom politizacijom resora (za šta je bio zadužen njen državni sekretar Ivan Bošnjak, koji će sve velikodušno „peglati“ po stranačkim SNS, potrebama), što će za posledicu imati da je dosta lokalnih samouprava imalo paralelno po nekoliko predsednika najvišeg organa vlasti (Skupštine opštine), a da resorno ministarstvo nije pružilo garanciju za izvršavanje presuda Upravnog suda donetih u legalnom postupku kontrole zakonitosti rada lokalnih većina;

– Nikada ranije, od ozvaničenja obaveza davanja informacija od javnog značaja nije se više bagatelisana ova institucija, pa se dobrim delom u ruralnim sredinama više i ne postupa po ovim zahtevima, ili te institucije ne funkcionišu jer nisu ni konstituisane. O poboljšanju kvaliteta informisanja javnosti u vezi budžetskih planova i trošenju sredstava da i ne govorimo;

– I pored odluka o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru, ovaj propis je izigravan namernom pasivnošću upravne inspekcije u odnosu na jasan propis zabrane bez saglasnosti Vlade, a politički se zapošljavalo više nego ranije i pored mera štednje lokalnih budžeta na ime zarada i drugih primanja. Usiljena odluka o racionalizaciji i smanjenju broja zaposlenih u javnom sektoru realizovana je delimično i usporeno i bez poštovanja kriterijuma

– Ama baš ništa nije učinjeno na motivisanosti, obučenosti i rangiranju službenika, a pre svega na obezbeđivanju naknade srazmerno doprinosu u radu, odgovornosti i funkciji koju ostvaruju. Naprotiv, došlo je do pada realnih plata u celom javnom sektoru, čime se dovodi u opasnost od korupcije.

– O uspehu u pojednostavljivanju administrativnih procedura nepotrebno je trošiti reči. Ako prihvatimo jalovost kao ocenu kvaliteta usluga koje nam je (posebno lokalna) administracija pružala oblikujući naš svakodnevni život u prethodnom periodu, jasno je i kakav je bio kvalitet naših života.

Autor je advokat i bivši predsednik opštine Blace (2001 – 2011)