Rekvijem za „Poslednju šansu“

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Zaljubih se u nju, kao vojnik, 1968. Posle sam je sa zadivoljstvom pohodio u svakoj pogodnoj prilici…

2. A Rale Damjanović je u taj vakat, sa prozora kuće Đure Jakšića u Skadarliji, govorio zanosne stihove, uz stišanu
   muzičku pratnju Seksteta „Skadarlija“.

3. Посећивао сам је као студент Машинског факултета седамдесетих година прошлог века.Шта има даље да се прича!

4. …kao i u svim ovakvim clancima nema najbitnije informacije – ko je novi vlasnik…
   …bitni su pistolji, kajle, zlato, sila, to vole ljudi da cuju, zar ne…???

5. Napisano iz srca, tačno I tužno… bili s.o večeras, pobili poslednje piće u čast svih koji volimo Šansu, njenog pravog vlasnika, umornog i napadnutog Beograda, nadih prijatelja koji su nas kao I uvek lepo ugostili, ponovo u srce urezali svski korak nase dece koja su ovde prohodala I pustili tešku suzu za sve uspomene koje u dusi nosimo. Hvala gosp. Ratku I svim njehovim ljudima na lepom druženju, kolačima, sladoledu, lep rečima I osećaju da smo u svom restoranu, gradu, parku I kod kuće…