Semper idem

Koliko puta treba da nam se ponovi isto, pa da najzad shvatimo o čemu se radi?

Prošle nedelje su se dogodili Negotin, Mionica i Sečanj. Pre toga Kosjerić i Zaječar. Pre toga, Beograd, Niš, Novi Sad… Cela Srbija.

Ovaj režim neće biti smenjen na izborima. To je žalosna istina. Naša stvarnost. Naša sudbina. Decenijama već mučimo muku sa autoritarnošću i autokratijom. Na sramotu, tako je.

Mnogi će me pitati ako ne izborima, kako onda? Nasiljem? Revolucijom? Stradanjem nedužnih ljudi?

Ne, ne, ne! Sto puta ne! Nipošto, nikad, ni pod kojim uslovima.

Nemam, pritom, ni trun sumnje da bi vladajuća partija bila poražena na slobodnim i fer izborima. Zbilja poštenim i fer.

Problem je u tome što takvih izbora niti je bilo, niti ima, niti će biti. Ovde su izbori, ponašanjem vlasti, prosto obesmišljeni.

Pretvoreni u svoju suprotnost. Ovde su izbori negacija izbora. Umesto slobodnog izjašnjavanja birača, na delu je vlastodržačka demonstracija sile. Sile, razularenosti, divljaštva. Prljav, odvratan, zastrašujući događaj. Bespredmetan i besciljan. Ružan i glup. Sraman.

Slaba nam je uteha 50 odsto u Kosjeriću i 42 odsto u Mionici. Slaba nam je odluka suda o nelegitimnosti izbornog postupka u Zaječaru. Slaba nam je uteha, volja i rešenost, pojedinih opozicionara da se bore po bilo koju cenu. U krajnjoj posledici, posle svega, režim je potvrdio svoju moć. I svoju vlast. I svoju osionost u nepoštvanju suda. Ni suda, kako vidimo, ni tužilaštva. U ovoj zemlji je srušen pravni poredak. Razoren. A kad se to desi, nastaje vladavina rulje. U našem slučaju – vladavina rulje na vlasti.

Stvari u Srbiji idu od lošeg ka gorem. To jest, režim pokazuje spremnost na svako kršenje Ustava i zakona. U skladu sa realnom situacijom svog opstanka na vlasti. Stepen represije i protivpravnosti zavisi od potreba. Kad se jedno tužilaštvo otrgne iz režimskih kandži biće pogaženo, potom neutralisano, na kraju ukinuto. U međuvremenu će biti vređano, blaćeno, realitivizovano. NJegov autoritet, samostalnost i kompetencija moraju biti opovrgnuti. Jer, za ovakav režim, jedino je bitna apsolutna bespogovornost. Disciplina, lojalnost, monolit.

Čega se režim boji? Od čega zazire? Šta ga brine?

Bezbroj puta rekoh: masovnost i upornost u aktivnom protestu. Samo to. Sve drugo je podložno manipulaciji, potkupljivanju, pritisku. Zato je beogradski skup od 15. marta bio od odsutne važnosti. Uludo propuštena šansa. Prokockana. Otišla u nepovrat. Skoro je nemogućno ponoviti je. Ipak, možda bi vredelo pokušati.

Manite se ljudi ćorava posla! Kakav REM, kakav birački spisak, kakvi izborni uslovi. Ništa od toga nema, niti će biti. Možete izlaziti i na buduće tzv. izbore u orkestraciji aktuelne vlasti, na vama je. Kao ovce na šišanje, kad moram da kažem. Vlast je pobednik unaped, milom ili silom. Milija im je sila, očito.

Ne htedoh da budem ptica zloslutnica. Ama znao sam. Doći će neminovno do pucanja unutar opozicionog tabora. I došlo je. Činjenica što nije bilo istinskog ujedinjenja, što je nepoverenje između studentskog pokreta i političke opozicije neprevaziđeno, što se pojavljuju studentske ograde u odnosu na osvedočene protivnike režima, rđavi su znaci. I znaci nagoveštaji. Onaj oktopus iz zatamljenih dubina srpskog mrtvila ponovo je pustio svoje pipke radeći upravo ono što najbolje ume. A najbolje ume da seje seme razdora, da potkazuje i huška. Da okreće jedne protiv drugih. Poznato je, i višestruko potvrđeno, time se najsigurnije savladava otpor. Podmuklim rovarenjem iznutra.

Čemu inače saopštenja koja služe jedino režimu i njegovom neprikosnovenom prvosvešteniku? Prvoborcu. Kolovođi i komandantu?

Jedinstvo je po njih najveća opasnost. Po njih i njihovu vlast. Jedinstvo omogućuje masovnost i upornost. Jedinstvo svih raspolaže snagom da ih na pleća obori. Obori i ražaluje. Svrgne s prestola.

A sad, jedna pouka studentima u blokadi. Od mnogo starijeg i malo iskusnijeg.

Tuđa ruka vam piše saopštenja. Tuđa ruka i tuđa (ne)pamet. Tuđa zla namera. Ona koja vas je ubedila da je vaša. Slagala i obmanula. Ta vas ruka vodi stranputicom, zamagljuje vam vidik i udaljava od istinskog cilja.

Čistunstvo i isključivost nisu dobri saveznici. Ni uverenje o sopstvenoj nepogrešivosti. Sopstvenoj ekskluzivnosti. Računa se samo uspeh. Samo se uspeh pamti. Zapitajte se, ponekad, kome je služilo ono vaše saopštenje. Ko je od toga imao koristi i ko se njime naslađivao. I dobićete odgovor.

OK, razumem. Mladi ste, vrele krvi, impusivni. Nosi vas mladalački idealizam. Pokrenuli ste veliki talas, pokrenuli ste veliki deo Srbije i ta uloga godi vašim nežnim taštinama. I sam sam to prolazio. U više mahova. Lepo je biti bitan. Lepo je kad te po ramenu tapšu, kad ti se dive i kad ti kliču. Kad ti pljeskaju i u nebesa dižu. Lepo i zavodljivo. Pogotovu kad to čine stariji od tebe.

Dočim, ne zaboravite. Bez konačnog ostvarenja, bez obaranja vladajućeg režima, bez pobede, sve će biti uzalud. Poznatost i relevantnost dođu i prođu. Danas jesi, sutra nisi. Danas si na vrhu, sutra opet u anonimnosti.

Rezultat, ponavljam, rezultat ostaje neizbrisiv. Jedino rezultat. I kao opšti trijumf i kao lično samopotvrđivanje.

Ništa ne uspeva kao uspeh, i ništa nije bolnije od razočaranja.

Ne odustajte, ali i nemojte tumarati. Vratite se onom osnovnom. Ko je vinovnik tragedije u Novom Sadu zbog koje je sve počelo? Ko je krivac? Ko je uzurpator sve vlasti u Srbiji? Ko krši i Ustav i zakone, propise, pravila i dobre običaje? Ko je korumpiran do balčaka, pokvaren i lažljiv? Ko je tukao studente i studentkinje, ko ih je hapsio, privodio i zatvarao? Ko ih je vređao i nipodaštavao?

E, moji momci i devojke, moji akademski građani i građanke, taj nam je protivnik. Taj nam je živote uzeo. Nekima uzeo, nekima zagorčao.

Ukoliko zaista želimo pobedu, zajedništvo nam je prvi korak. I prvi i poslednji. Sami uspeti nećete. Niko ne može sam. Za to vam dobar stojim.

Ne verujte u idole. Ni u proroke. Ni u opsenare. A ima ih, i te kako ih ima, oko vas. Među vama. Tu pored vas.

Istina je prosta. Ne postoji treća strana. Ili si uz režim ili si protiv njega. Ili si s njima ili si nasuprot njima. Ili si sa svima koji su protiv ili pomažeš režimu.

Na vama je, dragi moji studenti u blokadi, da odlučite. Kako odlučite tako će vam biti.

Jednostavno, ali neumitno, zar ne?

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.