Da li se Hanter S. Tompson zaista ubio?

Sledećeg dana, lekar je obavio obdukciju i izvestio da su „povrede u skladu sa prijavljenom samonanetom prostrelnom ranom“.

„Status slučaja: zatvoren / nije krivično delo“, napisao je glavni istražitelj kancelarije okružnog šerifa kako bi zaključio svoj izveštaj.

Tu je izgledalo da će stvari i ostati — sve do relativno nedavno.

Anita Tompson, Hanterova udovica, dve decenije nije obraćala mnogo pažnje na detalje izveštaja šerifove kancelarije, kako je govorila ljudima. Ali prošle godine se vratila tom dokumentu. Čitajući izveštaj pažljivo prvi put, pojavila su se pitanja koja joj nisu pala na pamet neposredno posle smrti njenog muža.

Otprilike u isto vreme prošle godine, čula je i od osobe bliske Hanterovom sinu Huanu, koji je bio na Owl Farmu sa tadašnjom suprugom Dženifer Vinkel one večeri kada je Hanter umro.

U tekstualnoj poruci u koju je imao uvid The New York Times, Anita je rekla bivšem šerifu da bivša snaja Huana i Dženiferinog sina tvrdi da je Dženifer tokom godina govorila da Hanterova smrt mora da izgleda „kao samoubistvo“, što je sugerisalo prikrivanje istine.

Tokom leta, Anita, koja i dalje živi na Owl Farmu, iznela je svoje sumnje aktuelnom šerifu okruga Pitkin u Koloradu, Majklu Buglioniju.

Posle nekoliko razgovora, Buglioni je čuo dovoljno da preduzme neuobičajen korak i zatraži od Koloradskog biroa za istrage da ponovo ispita slučaj. Krajem septembra izdao je saopštenje: „Dovođenjem spoljne agencije radi svežeg pogleda, nadamo se da ćemo obezbediti konačnu i transparentnu reviziju koja bi mogla doneti mir porodici i javnosti.“

Čak i u Aspenu, gde se tračevi o poznatima lako šire u gondolama ski-centra i po barovima, glasine koje su pokrenule Anitine sumnje bile su zapanjujuće. Novostečena nelagoda u vezi s činjenicama slučaja navela ju je da posumnja u zvaničnu priču da je njen muž sam sebi oduzeo život.

Da li se iza smrti Hantera S. Tompsona krije mračna tajna? Da li je to bilo nešto više od samoubistva?

Gotovo od trenutka kada je Hanter sahranjen, njegova udovica i sin počeli su da se svađaju — o svemu, od budućnosti Owl Farma do Huanovog uverenja da je njegov otac bio loše tretiran od strane Anite u poslednjim danima života.

Otuđenje se vremenom produbilo, a sada su Anitine sumnje sukob odvele na još oštrije mesto, razotkrivajući dug i gorak rat oko nasleđa čoveka koji je pionirski utemeljio lični, participativni stil novinarstva poznat kao gonzo novinarstvo.

Ali tog vikenda kada je Hanter umro — svi su bili zajedno.

Huan je u svojim memoarima napisao da je bio u drugoj sobi i čuo tup udarac, kao da je knjiga pala na pod. Anita je bila u zdravstvenom klubu u Aspenu i čekala da počne čas joge. Kasnije je rekla medijima da je bila na spikerfonu sa mužem pre nego što je pucao u sebe i da je čula „klik“ pištolja.

Gledajući unazad, rekli su Huan i Dženifer u intervjuima, bilo je znakova tog poslednjeg vikenda da je Hanter planirao da sebi oduzme život.

Insistirao je da gleda jedan od svojih omiljenih filmova, The Maltese Falcon, sa svojim šestogodišnjim unukom Vilom. Poklanjao je stvari — stari sat koji je pripadao njegovoj majci i potpisani primerak knjige Fire in the Nuts, kratke knjige koju je radio sa svojim čestim saradnikom, umetnikom Ralfom Stedmanom.

„Dakle, nema ničeg novog što bi se saznalo o Hanterovoj stvarnoj smrti“, rekao je Huan, danas 61-godišnjak. „Zato ne znam zašto je ona ovo pokrenula. I ne mogu da zamislim da bi C.B.I. našao išta na osnovu čega bi reagovao.“

On i Dženifer rekli su da nisu imali nikakvu ulogu u Hanterovoj smrti. „Ovo je zaista šokantno“, rekla je Dženifer. „Poremetilo je našu porodicu. Očigledno je bilo veoma traumatično ponovo prolaziti kroz sve ovo.“ Rekla je da veruje da Anita zna da je njen muž sebi oduzeo život i dodala: „Nadamo se da će joj ovo doneti zatvaranje tog poglavlja.“

Anita je bila Hanterova asistentkinja i bila je 35 godina mlađa od njega. U trenutku njegove smrti bili su u braku manje od dve godine — to je bio Hanterov drugi brak — i tog poslednjeg vikenda stalno su se svađali.

U svojim memoarima Huan je napisao da je Hanter noć pre nego što se ubio pucao iz vazdušne puške u gong u dnevnoj sobi, zamalo promašivši Anitu, što ju je navelo da zapreti da će pozvati policiju i smestiti ga u starački dom.

Hanter je takođe bio lošeg zdravlja. Teško se kretao i povremeno je imao napade, što je bila posledica decenija teškog opijanja.

„Hanterovo telo je počelo da otkazuje“, rekla je Debra Fuler, koja je radila kao njegova asistentkinja i pomagala u upravljanju Owl Farmom gotovo 20 godina pre nego što se Hanter oženio Anitom. „I pisanje mu je postajalo sve teže.“

Hanter je često govorio o samoubistvu. Kao i mnogi njegovi prijatelji, Džo DiSalvo, koji je u vreme Hanterove smrti bio zamenik šerifa okruga Pitkin, vodio je s njim razgovore o tome kako će mu se život završiti. Sećao se da je Hanter znao da demonstrira svoje namere tako što bi prislonio napunjen pištolj na glavu.

„Hanter je govorio o samoubistvu“, rekao je DiSalvo. „Govorio je o načinu na koji će se ubiti.“

Više od dve decenije nakon smrti, Hanter i dalje ima kultnu bazu obožavalaca među piscima i novinarima.

Politički pejzaž učinio je da Hanter deluje svež, čak proročanski, sa usponom politike jakih lidera u Sjedinjenim Državama pod Donaldom Dž. Trampom i slabljenjem nezavisnih medija.

Rano u karijeri uočio je klice američkog fašizma u nasilju Hells Angelsa; u konzervativizmu Berija Goldvotera i njegovih sledbenika; u tami Ričarda Niksona; i u policijskoj brutalnosti na ulicama Čikaga tokom Demokratske konvencije 1968, koju je Hanter pratio i koja ga je radikalizovala.

„Kada je Tramp prvi put izabran i kada se osvrnemo na Hanterove tekstove o Niksonu, sve je bilo toliko relevantno“, rekao je Huan. „Njegov idealizam o tome kakva bi zemlja trebalo da bude i njegovo razočaranje u ono u šta se pretvarala — to je tada bilo izuzetno primenljivo, a danas još i više.“

Njegove knjige se i dalje odlično prodaju, a njegovo pisanje se još uvek predaje na školama novinarstva. Prošle godine postavljen je mjuzikl zasnovan na njegovom životu, a postoji i film iz 2023. godine, Gonzo Girl, sa Vilijemom Defoom u glavnoj ulozi, adaptiran po romanu inspirisanom Hanterovim životom.

Dok se Hanterovi naslednici spore oko okolnosti njegove smrti, sukobljavaju se i oko toga kako najbolje očuvati njegovo nasleđe. Anita je najavila planove da prodaje „autentične Gonzo sojeve“ marihuane, klonirane iz Hanterove zalihe. Owl Farm je izdala na Airbnb-ju za 550 dolara po noći.

Mnogi koji su bili bliski Hanteru zgražavaju se nad onim što vide kao prostačke šeme Anite da unovči njegovo ime, za koje veruju da u prvi plan stavljaju Hanterovu haotičnu, drogom pogonjenu ličnost i stil života, nauštrb njegovog političkog i književnog nasleđa.

Oblikovanje tog nasleđa dodatno komplikuje činjenica da mnogi Hanterovi važni rukopisi nisu dostupni istraživačima. Džo Jasinski, kolekcionar iz Njujorka, počeo je da donira materijale Lili biblioteci na Univerzitetu Indijana. Glumac Džoni Dep, koji je tumačio Hanterov alter ego u filmu Fear and Loathing in Las Vegas, kupio je veliki deo arhive kako bi pomogao u plaćanju poreza na nasledstvo, a materijali se i dalje nalaze zaključani u skladištu u Los Anđelesu.

Vil, Hanterov unuk, rekao je da su dva aspekta nasleđa njegovog dede — stil života i književnost — nerazdvojni.

„Mislim da je to ta čudna tenzija: deo onoga što Hantera čini važnim nije samo to što je pisao o bajkerima koji uzimaju benzedrin“, rekao je. „On je uzimao benzedrin sa bajkerima. To ne možeš razdvojiti, zar ne? Ne možeš ga posmatrati samo kao posmatrača ili novinara. On mnogo piše o drogiranju i ludim stvarima. Ali isto tako piše o Niksonu sedamdesetih.“

Aspen je imao mnogo života: dane srebrnih rudnika krajem 19. veka; transformaciju u ski-grad koja je počela tridesetih godina 20. veka; eru koju je Hanter personifikovao kada su izbeglice kontrakulture pristizale iz Hajta-Ešberija; i današnji status blistave alpske kulturne prestonice ultrabogatih.

„Sada ovde imate nekih 80 milijardera koji ili žive ovde ili poseduju imovinu“, rekao je Mik Ajrlend, advokat, novinar i bivši gradonačelnik Aspena.

Aspen ima dve novine, a Ajrlend je kolumnista The Aspen Daily News, gde je nedavno sa simpatijama pisao o Aniti, rekavši da žal zahteva vreme. Takođe je savetovao Anitu o pravnim pitanjima vezanim za Owl Farm.

„Pitanje da li je bilo potpomognutog samoubistva legitimno je pitanje“, rekao je u intervjuu. „Nemam mišljenje o tome.“

Hanterovo sećanje i dalje snažno oblikuje promenljivu kulturu Aspena.

Galerija Fat City, u vlasništvu D. Dž. Votkinsa, izlaže primere Hanterove takozvane „shotgun art“ — poput filmskog postera Fear and Loathing in Las Vegas izrešetanog sačmom — koji vise na zidovima Votkinsove kancelarije, gde je rekonstruisana Hanterova kuhinja.

Hanter je takođe upamćen po aktivizmu protiv urbanog razvoja i džentrifikacije. Njegovo uspešno protivljenje proširenju piste lokalnog aerodroma 1995. godine, kako bi mogli da sleću veći mlaznjaci, trajalo je sve do 2024, kada su birači dozvolili okrugu da nastavi projekat.

DiSalvo se osvrnuo na nasleđe svog prijatelja u Aspenu, rekavši da su, iako je Hanter izgubio kampanju za šerifa, njegove ideje o promeni policijskog rada — nošenje farmerki umesto uniformi i prekid grubih obračuna zbog posedovanja droge — s vremenom zaživele u Aspenu i uticale i na njega dok je bio šerif.

A Hanter se pamti — sa simpatijama i bez njih — i po divljim žurkama i raširenoj upotrebi kokaina koje su obeležile Aspen sedamdesetih i osamdesetih godina.

Za neke, poput lokalnog kolumniste Lorenca Sempla, neprijatna sećanja na taj „trag tinjajuće pustoši“, kako ga je nazvao, ponovo su oživela zbog novih priča o tome kako je Hanter umro.

Spekulacije su, napisao je Sempl u The Aspen Times u oktobru, samo „širenje tračeva“.

Aniti su bile potrebne gotovo tri godine da ukloni muževu četkicu za zube iz kupatila posle njegove smrti. U ostalom, Owl Farm je uglavnom ostao netaknut.

„Živeti psihološki u svetilištu verovatno nije zdravo“, rekla je u intervjuu za lokalnu televiziju 2024. godine. (Anita je odbila da govori za ovaj tekst.)

Kada je šerif Buglioni krajem septembra objavio da Koloradski biro za istrage ponovo ispituje slučaj, zvaničnici su nagovestili da bi istraga mogla brzo biti okončana, možda za nekoliko nedelja.

Prošlo je više od tri meseca.

Državni istražitelji razgovaraju s ljudima iz Hanterovog okruženja i policijskim službenicima koji su vodili prvobitnu istragu. Takođe pokušavaju da povrate dokaze, poput fotografija sa mesta događaja, koje je šerifova kancelarija, u skladu sa državnim zakonom, uništila, dok istovremeno primaju pozive građana o teorijama zavere, poput umešanosti C.I.A.

Istražitelji su se vratili na Owl Farm kako bi analizirali putanju metka u kuhinji, što nije urađeno pre 20 godina.

DiSalvo, koji je kasnije od zamenika šerifa postao šerif, bio je među prvima koji su stigli na Owl Farm posle smrti svog prijatelja.

„Dolazim tamo, on je mrtav za pisaćom mašinom“, rekao je DiSalvo. Nastavio je: „Nikada, nijednog trenutka, nisam ovo smatrao ubistvom. To mi nikada nije palo na pamet.“

Napomenuo je da istražitelji nikada nisu pomislili da uzmu briseve sa ruku kako bi proverili barutne čestice.

Huan je, međutim, pucao iz oružja — činjenica koja je sada pod novom lupom.

Prvi zamenik šerifa koji je stigao na Owl Farm čuo je tri pucnja dok se vozio prilaznim putem. „Huan mi je rekao da je pucao iz sačmarice u vazduh kako bi obeležio odlazak svog oca“, napisao je zamenik u izveštaju.

Kako se rad koloradoških istražitelja odugovlači, dijaspora saradnika, prijatelja i advokata koji su poznavali Hantera uzavrela je od spekulacija.

„Čitav Hanterov svet bruji, sa različitim likovima i različitim pogledima“, rekao je Džordž Tobija, advokat zadužbine koji nadgleda Hanterova autorska prava.

Izvor: The New York Times