Gde je njegove dobre nade rt?

Otvorite, dakle, šarene časopise koji promovišu živote „uspešnih i slavnih“ te im svojom zavišću ulepšajte život! Pitanje je, međutim, šta preostaje tzv. običnom čoveku koji sebi ne može da priušti da se filozofijom opterećuje na Sejšelima ili Bahamima? Gde je njegove dobre nade rt? Odgovor nam, u vidu svog šestog studijskog albuma „Truelove’s Gutter“, nudi čovek po imenu Ričard Holi.

Ovdašnjoj publici skoro nepoznat, Holi je u rodnoj Engleskoj cenjeni kompozitor, gitarista, producent i pevač. Lista umetnika koji njega navode kao omiljenog (Coldplay, REM, Radiohead, Arctic Monkeys) i s kojima je na razne načine sarađivao (Pulp, Robi Vilijams, Elbow, Nensi Sinatra) govori sama za sebe. Čovek melodičnog baritona (kojeg opisuju kao mešavinu glasova Džonija Keša, Binga Krozbija i Skota Vokera), odrastao na pesmama Elvisa Preslija i Roja Orbisona, devedesetih je bio gitarista relativno uspešne britpop grupe Longpigs i vrlo uspešnih Pulp. Na nagovor prijatelja i pevača Pulpa Džarvisa Kokera, početkom novog milenijuma krenuće u solo vode i skoro deceniju kasnije naći će se u poziciji koju svaki umetnik sanja a zove se – potpuna umetnička sloboda. Uslov da potpiše za izdavača „Mute“ bio je da mu dopuste da snimi album neopterećen komercijalnim efektom i pozicijama na top listama. Kao rezultat, „Truelove’s Gutter“ ima samo osam pesama, ali neke traju i 10 minuta! Holi svoje emocije izražava kroz naizgled jednostavne melodije, ali koje (očigledno smišljeno) traže punu pažnju slušaoca da bi ga nagradile zaista vrhunskim uživanjem. Zato se ovaj album ne može slušati onako usput i bilo kada – idealan je za kasne posleponoćne sate i društvo voljene osobe. Tada će vas, od uvodne „Open Up Your Door“ do završne „Don’t You Cry“, Holi svojim baritonom podsetiti (ne bez melanholije) na životne radosti i lepotu koja je tu, svuda oko nas. Zalazak sunca iznad krovova vašeg rodnog grada, pisanje pisma (a ne e-maila) voljenoj osobi, topla letnja kiša na vašem licu, odlazak u bioskop… Zvuči banalno ili već viđeno/čuveno? Možda. Iako Holi ne otkriva ništa epohalno novo, njegov glas i zvuci retkih, starih instrumenata koje koristi stvaraju (u već pomenuto doba dana) fantastičnu atmosferu koju dugo nećete zaboraviti i kojoj ćete uvek želeti da se vratite. A sve to u toplini vašeg doma i uz reči „Never say goodbye, you’re apple of my eye“.

Izdvajamo sa albuma: Remorse Code

Bele crte

Iako romantičan i čuvstven (svih osam pesama su balade) ovaj album ima i mračne, vešto skrivene, strane koje ne možete otkriti na prvo slušanje. Prelepa „Remorse Code“ vas svojom melodijom tako opčini da ne primetite da se bavi kokainskom zavisnošću: „…Oh, those white lines, made your eyes wide“. Solo na gitari Holi je odsvirao iz prvog pokušaja tako da sitne omaške koje čujete u pozadini samo doprinose autentičnosti slike koju je hteo da dočara. Neponovljivo.