Kako (p)ostati pisac?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Najbolji odgovor na ovo pitanje je dao Svetislav Basara, rekavši u jednom trenutku – ovako mogu i ja. Poenta je, naime, u dva preduslova. Prvi je da čovek ima maštu, kreativnost i želju, a drugi da je predhodno čitao, i čita.

2. E, sad ću vam ispričati jednu istinutu anegdotu. Reč je o staljinističkom SSSR-u, čijim smo se kolektivističkim formama aktivizma, naročito u kulturi, s razlogom podsmevali. Dakle, tridesetih godina prošlog veka u Jasnoj Poljani je otvorena "škola za pisce". Bilo je oko 200 "polaznika". U jednoj prilici školu je posetio sekretar Oblasnog komiteta iz Tule. Tom priliko je pitao direktora: "Koliko pisaca ima u školi?" Profesor je spremno odgovorio: "Dvesta, zahvaljujući Staljinu i partiji". Pa dodao, "a pre revolucije je u Jasnoj Poljani bio samo jedan". Sekretar pita: "Kako se zvao taj jedan". Profesor, opet spremno: "Tolstoj".
   Ima li ikakve razlike između raznoraznih "radionica" i staljinističkih obučavališta? Ima. Kod Staljina su podobni polaznici učeni da služe režimu, a danas su podobni ako plate mesečnu članarinu od 1200 dinara i to za "eksperimente (koji su) vrlo igrivi, duhoviti, ponekad zahtevni, ali nadasve kreativni i sveobuhvatni. Mesečna članarina je 1.200 dinara". Izrazi "igrivi, "zahtevni" nisu književno-teorijski. Odvajkada se zna: Ne biva se umetnikom, pa ni piscem, po osnovi partijske ili novčane podobnosti. Nešto drugo je potrebno – ono što je. recimo, znao Lav Nikolajevic Tolstoj iz Jasne Poljane. Ne pomažu ovde ni partija, ni 1200 dinara u čast voditelja radionice.

3. Ako već postoje privatni, vaninstitucionalni dramski studiji, koje vode diplomirani glumci, na kojima se uči gluma, škole crtanja, slikanja i vajanja koje vode akademski likovni umetnici, rok škole na kojima iskusni muzičari podučavaju polaznike sviranju raznih instrumenata, ili, recimo, škole pevanja koje drže diplomirani solo pevači, treba, naravno, da postoje i škole kreativnog pisanja koje vode pisci! Podrška!