foto: Youtube Screenshot Na današnji dan, 23. avgusta 2000. godine, preminuo je Milivoje Mića Tomić, glumac koji je svojim karakternim ulogama obeležio domaći film i televiziju.
Iako nikada nije tumačio glavne junake, upravo kroz sporedne uloge postao je prepoznatljivo ime domaće kinematografije, „majstor sporednih uloga“ koji je umeo da svaku repliku pretvori u citat i svaku pojavu na ekranu u mali događaj.
Rođen 1920. godine, Tomić se pred filmske kamere prvi put našao tek u svojoj 35. godini. To ga, međutim, nije sprečilo da tokom karijere dugog trajanja izgradi zavidnu filmografiju. Tokom 45 godina glume odigrao je više od 80 uloga u dugometražnim filmovima i preko 50 u televizijskim serijama i dramama, ostavljajući iza sebe bogato nasleđe.
Za najširu publiku ostao je upamćen po nevaljalom Maksimilijanu Topaloviću iz Maratonaca, gde je „vaćario“ kućnu pomoćnicu u kadi i spalio Đenku, ali i po ulozi Jove Jovanovića Zmaja u kultnoj seriji za decu Neven, koja je mnoge generacije podsetila na to da glumac može biti jednako verodostojan i u komediji i u nežnim, emotivnim ulogama.
Njegov Flojdov otac u Nacionalnoj klasi koji pravi kobaje i mudro podseća da „i Rokfeler ustane sabajle da mu ne propadnu milioni“ ostao je jedan od onih likova koji su ušli u narodski rečnik. Kao čiča iz Ko to tamo peva uneo je savršenu dozu groteske kada traži „pet karata, pa da vidimo ko je sirotinja“, a u Ljubavnom životu Budimira Trajkovića briljirao je u sceni kada uhvati Ljubišu Samardžića dok puši u toaletu.
Zajedničko svim tim rolama bilo je to što ih je Tomić obogatio toplinom i humorom, dajući im autentičnost „malih ljudi“, onih koje svakodnevno srećemo, i upravo zbog toga ih pamtimo i citiramo decenijama. Njegovi likovi su bili živopisni, uverljivi i puni života – takvi da su često nadživeli i same filmove u kojima su se pojavili.
Poslednji put pred kamerama pojavio se u filmu Lajanje na zvezde Zdravka Šotre, sa 78 godina. Tri godine ranije, 1997, nagrađen je za životno delo prestižnom nagradom „Pavle Vuisić“, čime je simbolično potvrđeno ono što je publika odavno znala – da Mića Tomić pripada samom vrhu srpske glumačke tradicije.
Otišao je 2000. godine, ali i danas, kad pomenemo njegovo ime, setimo se i replika i scena koje su postale deo kolektivnog pamćenja. Mića Tomić ostao je zauvek upisan kao glumac koji je znao da ukrade scenu, da unese humor i toplinu i u najsitniju ulogu, i da svojim karakterima podari ono što zovemo – život.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
