Foto: EPA/MARTIN DIVISEKBirači u Češkoj izlaze na izbore 3. i 4. oktobra, a protagonisti i analitičari opisuju ove parlamentarne izbore presudnim imajući u vidu da bi mogli dovesti do sukoba sa Evropskom unijom povodom pitanja migracija i klimatske politike.
Glasanje će se pažljivo pratiti u Briselu, gde se sa strepnjom razmatra mogućnost da se treći protivnik EU pojavi u centralnoj Evropi, pored Mađarske i Slovačke, što bi moglo imati ozbiljne posledice po podršku Unije Ukrajini.
U čemu je stvar i zašto je važno?
On se (gotovo) vratio, piše Gardijan. Četiri godine nakon što je poražen od strane nezgrapne koalicije koja se ujedinila protiv njega, bivši premijer milijarder Andrej Babiš poznat i kao „češki Tramp“ i njegova stranka Akcija nezadovoljnih građana (ANO – skraćeno od „Ano“ što znači „da“ na češkom), gotovo sigurno su na putu da osvoje prvo mesto.
Populistički ANO, član Orbanove grupacije „Patriote za Evropu“, trenutno ima 10 poena prednosti u odnosu na centrističku alijansu Spolu (Zajedno) koju predvodi sadašnji premijer Petr Fijala.
Iako je Spolu pobedila na evropskim i regionalnim izborima 2024, sada se očekuje da osvoji oko 30 odsto glasova.
Fijalina tročlana alijansa Spolu, koja je smanjila javni deficit Češke sa pet na dva odsto otkako je 2021. preuzela vlast od Babiša, tvrdi da bi obećanja ANO gurnula zemlju u dužničku spiralu. Spolu obećava da će stabilizovati javne finansije, smanjiti dug i modernizovati oružane snage.
Stranka Gradonačelnici i nezavisni (STAN), liberalna, centristička i proevropska partija, članica Fijaline odlazeće vlade štednje, zalaže se za uvođenje evra u Češkoj, kao i Pirati, druga liberalna i centristička partija koja je bila deo vlade do prošle godine.
Na krajnjoj levici, Moskvi naklonjena i antisistemska alijansa Stačilo! (Dosta!), koja uključuje nekada moćne Socijaldemokrate i poslednju nereformisanu komunističku partiju u centralnoj Evropi, obećava referendume o izlasku iz EU i NATO-a i nacionalizaciju ključnih industrija.
Na krajnjoj desnici, Sloboda i direktna demokratija (SPD), koja je apsorbovala tri manje radikalno desne partije, zauzima stavove protiv EU, NATO-a, imigracije i pomoći Ukrajini. Partija Vozači za sebe (Motoristé sobě) odbacuje zelene politike i zalaže se za smanjenje troškova života.
Koja su glavna pitanja?
Visoka inflacija i ozbiljna kriza životnog standarda izazvali su veliko nezadovoljstvo Fijalom: samo 15 odsto Čeha kaže da je zadovoljno političkom situacijom u zemlji.
Istraživanje iz prošle godine pokazivala su da manje od polovine stanovništva smatra da im je bolje nego pre Baršunaste revolucije iz 1989, kada su protesti srušili komunistički režim u tadašnjoj Čehoslovačkoj.
Cene energenata i bezbednost ostaju velika briga, ali većina analitičara smatra da će građani glasati prema svom ekonomskom interesu. Vlada se često doživljava kao odvojena od realnosti i više zainteresovana za povećanje prihoda političara nego za smanjenje cena.
Fijala je do sada pokušavao da ublaži štetu podsećajući birače na opasnost koju bi ANO koalicija predstavljala po češku demokratiju, vladavinu prava i evropsku orijentaciju zemlje.
Kako funkcioniše izborni sistem?
Mandati u parlamentu dodeljuju se proporcionalno po izbornim jedinicama, a stranke moraju da pređu određeni izborni prag:
– pojedinačne stranke: pet odsto,
– dvočlane koalicije: osam odsto,
– koalicije od tri ili više stranaka: 11 odsto.
Ukupno 28 stranaka registrovano je za učešće na izborima. Neobično za Evropu, izbori u Češkoj traju dva dana u petak i subotu ujutru a gotovo potpuni rezultati se očekuju u subotu popodne.
Šta govore ankete i kakvi bi mogli biti rezultati?
ANO trenutno ima nešto više od 30 odsto podrške, dok vladajuća centrističko-desničarska alijansa Spolu ima oko 21 odsto, a krajnje desni SPD 12 odsto.
Proevropski STAN ima oko 11 odsto, Pirati 9 odsto, krajnje levičarski Stačilo! oko 7 odsto, dok radikalno desni Vozači za sebe imaju nešto više od pet odsto.
ANO je takođe završio kao prvi na parlamentarnim izborima u oktobru 2021, ali Babiš tada nije uspeo da pronađe koalicione partnere – sudbina koja bi ga mogla zadesiti i ovaj put: tri stranke iz Spolu saveza, kao i STAN i Pirati, već su rekli da neće sarađivati sa ANO, Stačilo! ili SPD.
Stvar dodatno komplikuje i predsednik Češke, Petr Pavel, koji je izjavio da zadržava pravo da odbije imenovanje ministara koji zagovaraju izlazak iz EU ili NATO-a, i da neće imenovati krajnje levičarske ili desničarske poslanike na funkcije koje se tiču bezbednosti ili spoljne politike.
Analitičari navode da bi se mogla ponovo formirati koalicija Spolu–STAN–Pirata, ako ove stranke osvoje dovoljan broj mesta. Formiranje formalne ANO koalicije bilo bi daleko teže i nestabilnije, jer bi morala da uključuje krajnju desnicu, krajnju levicu – ili obe.
Nije jasno na koje bi sve ustupke Babiš bio spreman kako bi obezbedio podršku u parlamentu, bilo kroz formalnu koaliciju ili neformalni sporazum o podršci manjinskoj vladi. Pretpostavlja se da bi Babiš preferirao manjinsku jednobojnu ANO vladu, koju bi u parlamentu podržavali Stačilo, SPD, ili obe partije, a možda i Vozači, ukoliko pređu cenzus od 5 odsto.
Nijedna od potencijalnih post-izbornih kombinacija koje uključuju ANO ne deluje naročito stabilno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
