Otkriveni detalji „najmisterioznijeg“ pisma koje je napisao Masarik: Konačno otvoreno posle 20 godina

Nakon 20 godina čekanja, koliko je pismo stajalo u arhivi, ono je danas konačno otvoreno, a Velek ističe kako su se bojali da će u njemu biti nekih banalnosti. Međutim, to nije bio slučaj.

„Pismo nije datirano, ali čini se da je napisano 1934. godine, kada je Masarik bio paralizovan od svog prvog moždanog udara. Čak i tada je očekivao da neće preživeti napad i da će umreti. Umro je tri godine kasnije, ali je već bio u vrlo lošem zdravstvenom stanju. Bio je paralizovan na jednoj strani tela, nije mogao govoriti. Ubrzo nakon napada, ponovo je izabran za predsednika. Imao je problema čak i s polaganjem predsedničke zakletve. Počeo se pojavljivati ​​u javnosti s rukom koja mu je visila u zavoju jer je nije mogao kontrolisati“, ističe istoričar.

Novinare je posebno zanimala rečenica koju je Masarik upotrebio u kontekstu Nemaca – „Dajte im ono što zaslužuju, ali ne i više“.

„Objašnjavam to time što je on imao osećaj za realnost u Čehoslovačkoj. U njoj ih je bilo tri miliona, vrlo velika manjina. Štaviše, to je ekonomski vrlo jaka manjina. I što je najvažnije, to je deo stanovništva koji je društveno vrlo napredan i kulturan. A istovremeno ima veze sa susednom Njemačkom. Masarik je sve ovo uzeo u obzir, odnosno da je bilo potrebno postići neku vrstu sporazuma s Nemcima. A Čehoslovačka je imala veliki dug prema sporazumu s Nemcima“, pojašnjava.

Pismo takođe otkriva i Masarikov humor.

„Napisao je: ‘Ljudi se boje smrti, ali to nije ništa čega bi se trebali bojati. Samo morate kupiti novu odeću’. Možda je to pomalo pomalo pomalo smešno, ali je jasno da je želeo svečanu sahranu. Takav bi trebao biti šef države“, ističe.

Deo pisma govori i o krađi, a tu se takođe spominju Nemci. Masarik ističe: „Nemci imaju određenu iskrenost, ali kradu još više’.

„Čuli smo samo segment celog dokumenta. Masarikov moto je bio „ne boj se i ne kradi“. Treba reći i da se u Češkoj oduvek mnogo kralo. Na primer, imamo statistiku o krivičnim delima iz 19. veka, gde imovinski kriminal očigledno dominira u Češkoj, ali možda na štetu nasilnih aktivnosti, poput ubistva. Na primer, austrijske zemlje su nas u tome pretekle“, ističe istoričar.

Na kraju, rekao je kako je Masarikovo pismo ujedno i moralna lekcija, te se posebno osvrnuo na rečenicu – „Ljudi vole biti glupi, ali im nemojte olakšavati stvari, svađajte se s njima“.

„Postoji moralistički naglasak tipičan za njega. Postoji moralna lekcija – ne kradi i ne boj se – i kritika demokratije. Ona je ono što jeste, i nažalost je puna glupih, neobrazovanih ljudi, a političari moraju s tim raditi. Pitanje je da li se tome udovoljavati ili pokušati negovati glupe i neobrazovane građane. I to je bezvremenska dimenzija Masarikovih poslednjih riječi“, zaključio je, prenosi Klix.