Danju „Slava Ukrajini“, noću milioni Rusiji: EU zemlje koje podstiču Putinovu ratnu ekonomiju

U četvrtoj godini rata Rusije protiv Ukrajine, Evropska unija se i dalje nalazi u nezgodnoj poziciji — finansira obe strane u sukobu. S jedne strane, šalje značajnu vojnu i humanitarnu pomoć Kijevu, dok s druge strane, i dalje komercijalno plaća Moskvi za naftu i gas.

Blok je od 2022. smanjio svoju zavisnost od nekada dominantnog ruskog dobavljača za oko 90 odsto. Ipak, prema analizi Rojtersa zasnovanoj na podacima Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA), nezavisne istraživačke organizacije sa sedištem u Helsinkiju, u prvih osam meseci ove godine uvezeno je ruske energije u vrednosti od preko 11 milijardi evra.

Sedam od 27 članica EU povećalo je vrednost uvoza u odnosu na prethodnu godinu, uključujući i pet zemalja koje otvoreno podržavaju Ukrajinu u ratu.

Na primer, Francuska je povećala kupovinu ruske energije za 40 odsto, na 2,2 milijarde evra, dok je Holandija zabeležila skok od 72 odsto, na 498 miliona evra.

Iako LNG terminali u zemljama poput Francuske i Španije služe kao ulazne tačke za ruski gas u Evropu, taj gas se često ne koristi u tim državama, već se šalje dalje kupcima širom EU.

Vaibhav Raghunandan, stručnjak za odnose EU i Rusije u CREA, opisao je ove povećane tokove kao „oblik samosabotaže“, s obzirom na to da su prihodi od energije glavni izvor finansiranja za Rusiju dok vodi rat protiv Ukrajine, koju podržava Evropa.

„Kremlj doslovno dobija novac za nastavak raspoređivanja svojih trupa u Ukrajini“, rekao je on.

Tramp kritikovao evropske lidere

Plaćanja EU za rusku energiju ponovo su dospela u centar pažnje nakon što je bivši američki predsednik Donald Tramp u govoru pred Generalnom skupštinom UN prošlog meseca oštro kritikovao evropske lidere, zahtevajući da odmah prekinu takve kupovine.

„Evropa mora da se trgne,“ rekao je Tramp. „Ne mogu da rade to što rade. Kupuju naftu i gas od Rusije, dok se istovremeno bore protiv Rusije. To je sramota za njih, i bilo je jako sramotno kada sam to otkrio.“

Francusko ministarstvo energetike reklo je za Rojters da je vrednost francuskog uvoza ruske energije porasla jer Francuska snabdeva kupce u drugim zemljama, bez navođenja konkretnih zemalja ili kompanija. Prema analitičarima kompanije Kpler, deo ruskog gasa koji stiže u Francusku preusmerava se u Nemačku.

Holandska vlada je izjavila da, iako podržava planove EU za postepeno ukidanje ruske energije, ne može blokirati postojeće ugovore između evropskih energetskih kompanija i ruskih dobavljača dok ti planovi ne postanu deo zakona EU.

EU, koja je već zabranila većinu kupovina ruske sirove nafte i goriva, najavila je planove da ubrza zabranu uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG) na 2027. godinu, umesto 2028. Prema podacima, LNG sada predstavlja najveći deo ruskog energetskog izvoza u EU – skoro polovinu ukupne vrednosti.

Evropska komisija odbila je da komentariše podatke o uvozu za 2025. godinu. Komesarka za energetiku izjavila je prošlog meseca da je postepeno povlačenje iz ruskih fosilnih goriva osmišljeno tako da članice EU ne dožive šokove u cenama ili prekide u snabdevanju.

Predloženi plan, koji predviđa potpunu zabranu ruskih energenata do 2028. godine, znači da bi evropski novac mogao nastaviti da finansira rusku ratnu mašineriju još najmanje godinu dana.

Tramp tvrdi da bi SAD mogle da nadomeste izgubljene ruske isporuke, i mnogi analitičari se slažu da je takva zamena moguća — ali bi to povećalo zavisnost Evrope od američke energije, u vreme kada Vašington koristi carine kao političko sredstvo.

„EU je pristala da kupuje više energije iz SAD kako bi udovoljila snažnim američkim zahtevima da prestane uvoz iz Rusije,“ rekla je En-Sofi Korbeu, istraživačica sa Kolumbija univerziteta.

„Međutim, iluzorno je misliti da bi američki LNG mogao jedan-na-jedan da zameni ruski. Američki LNG je u rukama privatnih kompanija koje ne slušaju naredbe Bele kuće niti Evropske komisije – oni samo optimizuju svoje profite.“

Mađarska, Hrvatska… beleže rast uvoza ruske energenata

Evropska unija je prešla dug put od 2021. godine. Te godine, pre nego što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, blok je uvezao ruske energije u vrednosti većoj od 133 milijarde evra, prema podacima CREA.

Od januara do avgusta ove godine, račun EU za rusku energiju iznosio je 11,4 milijarde evra — što je samo delić predratnih nivoa i pad od 21 odsto u odnosu na isti period 2024. godine, pokazuju podaci.

Mađarska i Slovačka, koje održavaju bliske veze sa Kremljom i odbijaju ideju da se odreknu ruskog gasa, i dalje su među najvećim uvoznicima, čineći zajedno pet milijardi evra od ukupnog iznosa. Njih ne bi pogodile planirane sankcije EU na ruski tečni prirodni gas (LNG) jer bi mogle nastaviti da primaju ruski gas putem gasovoda sve do 2028. – budući da sankcije zahtevaju jednoglasnu podršku svih članica EU.

Mađarska je bila među sedam zemalja koje su ove godine zabeležile rast vrednosti uvoza ruske energenata, za 11 odsto, pokazuju podaci.

Pored Francuske i Holandije, u tom krugu su i još četiri zemlje koje otvoreno podržavaju Ukrajinu u ratu:

Belgija – povećanje od tri odsto;

Hrvatska – povećanje od 55 odsto;

Rumunija – povećanje od 57 odsto

Portugal – rast čak od 167 odsto

Belgijsko ministarstvo energetike saopštilo je da je povećanje rezultat posebnih sankcija EU koje su stupile na snagu u martu, a koje zabranjuju tzv. „pretovar“ – odnosno reeksport ruskog LNG-a ka zemljama van EU.

To znači da se ruski LNG koji stiže u Belgiju, kao globalno logističko čvorište, mora istovariti na belgijsku obalu, umesto da se direktno prebacuje s broda na brod za dalje slanje ka krajnjoj destinaciji.

Portugalsko ministarstvo energetike navelo je da zemlja uveze samo male količine ruskog gasa i da će ukupna količina tokom cele godine biti manja nego 2024.

Vlade Hrvatske i Rumunije nisu odgovorile na zahteve za komentar povodom ovih podataka.

Od 2022. godine, kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, ukupni uvoz ruske energije u EU iznosio je više od 213 milijardi evra, prema podacima CREA.

To znatno premašuje iznos koji je EU potrošila na pomoć Ukrajini u istom periodu, iako je EU najveći ukrajinski donator. Blok je alocirao 167 milijardi evra za finansijsku, vojnu i humanitarnu pomoć Kijevu, prema podacima nemačkog ekonomskog instituta Kiel Institute.

Energetske kompanije ostaju privržene dugoročnim ugovorima

Francuska kompanija TotalEnergies je među najvećim uvoznicima ruskog LNG-a u Evropu, zajedno sa drugim velikim igračima poput Shella, španske kompanije Naturgy, nemačke SEFE i trgovinske kuće Gunvor.
Sve ove firme posluju na osnovu dugoročnih ugovora koji traju sve do 2030-ih ili čak 2040-ih godina.

Iz TotalEnergies je za Rojters rečeno da nastavljavljaju sa isporukama iz ruskog LNG postrojenja „Yamal“ u skladu sa ugovorima koji ne mogu biti suspendovani bez zvaničnih sankcija EU.

Kompanija je dodala da će nastaviti sa isporukama sve dok evropske vlade budu smatrale ruski gas neophodnim za energetsku sigurnost.

Shell, Naturgy i Gunvor su odbili da komentarišu svoje uvoze iz Rusije.

Ronald Pinto, vodeći analitičar za istraživanje gasa u kompaniji Kpler, rekao je da kompanije ne žele da rizikuju kazne zbog kršenja ugovornih obaveza bez čvrstog pravnog oslonca, poput zabrane uvoza ruskog LNG-a od strane EU.

„Na kraju, LNG kupuju tržišni akteri, a ne države, i većinom se drže svojih dugoročnih ugovora“, dodao je on.

Pinto je rekao da analize toka gasa pokazuju da francuski uvoz ruskog LNG-a često odlazi gasovodima ka Belgiji, a zatim stiže do Nemačke, gde postoji velika potražnja, posebno u industriji.

Ipak, upozorio je da je „nemoguće tačno pratiti kretanje molekula gasa u okviru evropske gasne mreže“.

Portparol SEFE-a, koji upravlja sa 10 odsto nemačke gasne mreže, potvrdio je da kompanija uvozi ruski gas preko Francuske i Belgije.

Nemačko ministarstvo privrede izjavilo je za Reuters da pozdravlja napore EU da se postepeno ukinu ruska fosilna goriva, ali da je SEFE vezan dugoročnim ugovorom o kupovini LNG-a iz ruskog postrojenja „Yamal“, koji nema opciju za raskid.

„Prema klauzuli ‘uzmi ili plati’, SEFE bi morao da plati ugovorene količine čak i ako ne primi isporuku“, rekao je portparol ministarstva.

„Odbijanje prijema bi omogućilo Jamalu da te količine proda drugima, čime bi se zapravo dvostruko pomogla ruska ekonomija“.