Vašington pristao na bezbednosne garancije Ukrajini, kažu američki zvaničnici

Prema rečima zvaničnika, njegov razgovor sa izaslanicima predsednika SAD Donalda Trampa, Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera doveo je do smanjivanja razlika u pogledu bezbednosnih garancija za koje Kijev kaže da ih mora dobiti, ali i u pogledu spornog zahteva Moskve da Kijev ustupi Rusiji delove Donbasa koje je ona još nije uspela da okupira.

Očekuje se da će Tramp večeras organizovati večeru sa pregovaračima i evropskim liderima, a predstojećeg vikenda su u Majamiju ili drugde u SAD verovatni dalji razgovori, rekli su američki zvaničnici koji su tražili anonimnost.

Oni su kazali i da ponuda bezbednosnih garancija neće biti „doveka“ na stolu.

Takođe su rekli da Trampova administracija planira da sporazum o bezbednosnim garancijama stavi u američki Senat na glasanje, ali nisu precizirani da li bi on bio ratifikovan kao ugovor, za šta je potrebna dvotrećinska većina senatora.

Američki zvaničnici tvrde da postoji konsenzus u vezi sa 90 odsto mirovnog plana koji su sačinile SAD i da je Rusija poslala signale da je otvorena za to da Ukrajina pristupi Evropskoj uniji – mada se ni ranije tome nije protivila.

Nemački kancelar Fridrih Merc rekao je da se Ukrajinci, Amerikanci i Evropljani slažu u pogledu toga da SAD i Evropa treba da pruže „značajne pravne i materijalne garancije bezbednosti za prekid vatre, i nazvao je to „zaista dalekosežnim, značajnim sporazumom kakav ranije nismo imali, naime u pogledu toga da su i Evropa i SAD spremni da to zajednički urade“.

Pitanja o posleratnoj bezbednosti Ukrajine i sudbina okupiranih teritorija glavne su prepreke u razgovorima.

Zelenski je rekao da bi svaka bezbednosna garancija Zapada morala biti pravno obavezujuća, i da ima podršku Kongresa SAD.

Zelenski je danas razgovore nazvao „značajnim“, uz napomenu da razlike po pitanju teritorija ostaju.

Zelenski je izrazio spremnost da odustane od ukrajinskih težnji za priključenje NATO-u ako SAD i druge zapadne zemlje daju Kijevu bezbednosne garancije slične onima koje se nude članicama NATO-a.

Međutim, preferencija Ukrajine ostaje članstvo u NATO-u kao najbolja bezbednosna garancija za sprečavanje dalje ruske agresije.

Ukrajina nastavila da se suprotstavlja američkom pritisku da se još neokupirani delovi Donbasa ustupe Rusiji, a ruski predsednik Vladimir Putin kao ključni uslov za mir traži da Ukrajina povuče svoje snage iz dela Donjecke oblasti koji je još pod njenom kontrolom.

Ruski predsednik je predstavio kandidaturu Ukrajine za pridruživanje NATO-u kao glavnu pretnju bezbednosti Moskve i kao razlog za pokretanje invazije u februaru 2022. godine.