Jedan detalj je upadljiv: Kako je procureo razgovor Vitkofa u kojem savetuje Kremlj kako da pridobije Trampa?

Ali, kako dodfaje, podjednako zanimljiv je i sam procureli materijal i odakle on možda potiče.

Priča se odnosi na dva presretnuta telefonska razgovora: jedan između Vitkofa i visokog pomoćnika Kremlja Jurija Ušakova, i drugi između Ušakova i Kirila Dmitrijeva, koji je bio duboko uključen u pregovore sa Trampovom administracijom.

Blumbergov izveštaj je objavljen bez potpisa autora i naziva mesta objavljivanja, verovatno zato što bi navođenje mesta ili autora moglo dati tragove o identitetu izvora.

Blumberg navodi samo da je „pregledao i prepisao audio“ oba telefonska razgovora, bez ikakvih naznaka o tome kako je materijal dobijen ili da li su izvršene provere autentičnosti.

S obzirom na reputaciju agencije za rigorozno izveštavanje, može se pretpostaviti da je izvor smatran vrlo pouzdanim pre nego što je doneta odluka o objavljivanju.

Ušakov, koji je učestvovao u oba razgovora, delovao je da je u sredu potvrdio autentičnost snimaka: iako je tvrdio da je deo „lažan“, rekao je da neće komentarisati ostatak jer su razgovori poverljivi, i dodao da je curenje takvih razgovora „naravno neprihvatljivo“.

U intervjuu za novine Komersant, Ušakov je rekao da su neki od njegovih razgovora vođeni preko enkriptovanih vladinih kanala, ali je sugerisao da su razgovori sa Dmitrijevom i Vitkofom možda vođeni preko aplikacije WhatsApp.

„Postoje određeni razgovori na WhatsApp-u na koje, generalno govoreći, neko možda može nekako da prisluškuje,“ rekao je.

Sadržaj razgovora pruža dokaz onoga što su mnogi već sumnjali — bliskosti Vitkofa sa ruskom pozicijom u pregovorima. Pitanje ko je preduzeo neobičan korak da procure tako osetljiv audio materijal do novinske agencije je složenije.

„Zaista je teško spekulisati. Može biti sto miliona različitih stvari, uključujući nekoga sa ruske strane koji pokušava da naškodi Vitkofovoj reputaciji,“ rekao je Danijel Hofman, bivši šef CIA-e u Moskvi.

Ruske obaveštajne službe imaju dugu tradiciju presretanja i objavljivanja osetljivih političkih razgovora, ali ne postoji očigledan motiv da Moskva kompromituje Ušakova, ključnog saradnika Vladimira Putina, i Vitkofa, najnaklonjenijeg ruskog sagovornika u Trampovoj administraciji.

Međutim, imajući u vidu izveštaje o podelama u kremaljskoj eliti oko toga ko upravlja odnosima sa SAD, ništa se ne može isključiti.

Ukrajina bi mogla imati motiv da obelodani razgovor — Kijev je izuzetno zabrinut zbog Vitkofove uloge u pregovorima i želeo bi da oslabi njegovu poziciju, kao i da skrene pažnju na iznenađujući nivo saradnje između Kremlja i savetnika Bele kuće.

Ali rizik od katastrofalnog sukoba sa Amerikancima, ukoliko bi bila otkrivena, verovatno bi naterao ukrajinske zvaničnike na oprez, a takođe bi bilo impresivno tehničko dostignuće da ukrajinske službe presretnu WhatsApp poziv koji se odigrao van ukrajinske teritorije.

Jedan visoki bivši obaveštajni zvaničnik rekao je da, iako je niz različitih službi mogao presresti poziv, najverovatniji izvor je neko unutar američkog sistema.

„Postoje različiti načini za presretanje razgovora, uključujući tradicionalne metode prikupljanja elektronskih signala, sajber napade i pristup uređajima, tako da je sve teoretski moguće, ali moje snažno uverenje je da ovo potiče sa američke strane. A ako je tako, postoje dve institucije koje su za to sposobne — CIA i NSA,“ rekao je zvaničnik.

Unutar američkih obaveštajnih agencija ima mnogo ljudi nezadovoljnih trenutnom administracijom i njenom politikom prema Ukrajini i Rusiji, ali bi objavljivanje audio‑snimka razgovora bio težak i potencijalno izuzetno opasan potez za bilo kog nezadovoljnog zaposlenog.

Jedan upadljiv detalj je to što je Blumberg dobio audio‑snimak, a ne samo transkript ili izveštaj razgovora, što sugeriše da je izvor ili bio direktno uključen u proces prikupljanja obaveštajnih podataka ili dovoljno visoko pozicioniran da dođe do sirovog audio materijala.

Drugi bivši obaveštajni zvaničnik sugerisao je da je najverovatniji izvor neka evropska obaveštajna služba koja je bila zgrožena Vitkofovim proruskim stavovima.

Ono što objavu čini toliko iznenađujućom jeste to da bi, ukoliko je prisluškivanje Ušakovljevih razgovora deo dugotrajnog prodora, objavljivanje informacija verovatno nateralo Ušakova da promeni uređaje i način komunikacije, čime bi se zatvorio vredan obaveštajni kanal za službu koja ga je presretala.

„Nimalo ne iznenađuje što je bilo koja od brojnih agencija mogla doći u posed snimka, ali izuzetno iznenađuje da bi neko to procurio,“ rekao je jedan od bivših zvaničnika.