Od Iraka do Gaze: Novo moguće imenovanje Tonija Blera u svetlu kontroverzi

Samo godinu dana nakon što je postao premijer, 1998. Bler je, uz posredovanje SAD, postigao jedan od ključnih uspeha svog mandata – Sporazum na Veliki petak, koji je doneo mir Severnoj Irskoj. Tada je imao 43 godine i bio je najmlađi britanski premijer od 1812, podseća CNN.

Osam godina ranije, u jednom retkom trenutku javne introspekcije, Bler je upitan zašto je ušao u politiku.

„Pretpostavljam da samo pogledaš svet oko sebe. Vidiš da stvari nisu kako treba. I želiš da ih promeniš“, rekao je tada.

Nije postojao neki eksplicitni „Blerov doktrinarni“ pristup vladi, za razliku od njegove prethodnice Margaret Tačer, ali je ostao na vlasti do 2007. godine i od tada je aktivan u diplomatiji i međunarodnim investicijama.

Njegovo novo imenovanje u vezi sa Gazom nije prošlo bez kontroverzi. Bler je 2003. godine poveo Ujedinjeno Kraljevstvo u rat u Iraku, podržavajući tadašnjeg američkog predsednika Džordža Buša. Taj potez je narušio njegovu reputaciju i izazvao proteste na ulicama i u diplomatskim krugovima.

Više od 50 bivših visokih britanskih diplomata uputilo je otvoreno pismo u aprilu 2004. kritikujući njegovu bezrezervnu podršku američkoj politici u Iraku i izraelsko-palestinskom sukobu, nazivajući je „osuđenom na neuspeh“.

Nezavisna istraga o Blerovoj podršci invaziji na Irak kasnije je zaključila da je preuveličao razloge za rat i da nije postojala neposredna pretnja iz režima Sadama Huseina. SAD su započele invaziju pod izgovorom potrage za oružjem za masovno uništenje, koje nikada nije pronađeno.

U svojoj kasnijoj ulozi kao izaslanik za Bliski istok u okviru tzv. „četvorke“, Bler nije bio omiljen među Palestincima zbog percepcije da ima pristrasan, proizraelski stav.

„Četvorka“ je obuhvatala Ujedinjene nacije, Evropsku uniju, Rusiju i Sjedinjene Američke Države, a imenovala je Blera za svog izaslanika 2007. s ciljem da pomogne razvoju palestinske ekonomije i institucija.

Na toj funkciji proveo je osam godina, sve do 2015, kada je dao ostavku, u trenutku kada su pregovori između Izraelaca i Palestinaca već bili u zastoju, a rešenje u vidu dve države sve više izgledalo kao nedostižan san.

Uprkos sve većim kritikama tokom kasnijih godina mandata Tonija Blera, bivši glavni pregovarač Palestinske uprave Nabil Šat rekao je da je Bler „postigao veoma malo zbog svojih ogromnih napora da udovolji Izraelcima.“

„Postepeno je sveo svoju ulogu na to da od Izraelaca traži da uklone neku barikadu ovde ili tamo,“ rekao je Šat.

Percepcija Blera sa Zapadne obale se od tada nije značajno popravila. Mustafa Barguti iz Palestinske nacionalne inicijative izjavio je za CNN u ponedeljak: „Tvrdio je da u Iraku postoje oružja za masovno uništenje, a ispostavilo se da je to bila velika laž.“

„Mislim da bi bilo bolje da ostane u svojoj zemlji i da pusti Palestince da sami sobom upravljaju. I što je najvažnije – da nam omogući slobodne demokratske izbore, da sami biramo svoje lidere, umesto da nas podvrgava još jednoj vrsti kolonijalne uprave,“ rekao je Barguti.

Vredno je napomenuti da Palestinska uprava, koja upravlja okupiranom Zapadnom obalom, nije održala predsedničke ili parlamentarne izbore skoro dve decenije.

Tokom vremena koje je proveo kao izaslanik Četvorke (UN, EU, SAD i Rusija), Blerov kabinet je na optužbe o njegovom „zanemarljivom“ napretku odgovarao tvrdnjom da on „strastveno veruje u rešenje sa dve države, ali takođe veruje da se ono može postići samo pregovorima s Izraelom“.

Međutim, u poslednje vreme, Bler se nije priključio sadašnjoj vladi Laburista u Velikoj Britaniji u priznanju palestinske države.

Kada je upitan da li britanska vlada podržava Blerovu novu ulogu, kabinet premijera izbegao je direktan odgovor, poručivši samo: „Naš fokus je na mirovnim pregovorima, u kojima aktivno učestvujemo“.

Uprkos kritikama, u mnogim aspektima Bler je ipak ‘prikladan’ za ulogu u obnovi Gaze. Njegov Institut za globalne promene Toni Bler već mesecima, u saradnji s administracijom Donalda Trampa, radi na tzv. „dan posle“ scenarijima za obnovu Gaze.

Neki od tih planova izazvali su kontroverze. Istraga Fajnenšel Tajmsa ranije ove godine otkrila je da su članovi Blerovog instituta učestvovali u studiji koja je uključivala ideju da se Palestincima ponudi novac da napuste svoju zemlju.

Institut je odgovorio da planovi nikada nisu podrazumevali preseljenje stanovnika Gaze, ističući: „TBI nikada nije osmislio, razvio niti podržao takvu inicijativu.“

U avgustu je Toni Bler posetio Belu kuću i sastao se sa Džaredom Kušnerom, zetom predsednika Donalda Trampa, kao i sa specijalnim izaslanikom za Bliski istok, Stivom Vitkofom, kako bi razgovarali o idejama za obnovu Gaze.

Nema sumnje da Bler ima uticaj u Trampovoj administraciji, a preko svoje bivše konsultantske firme imao je i bliske veze sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Te veze mu već obezbeđuju kontakte sa dvema ključnim zemljama koje će igrati važnu ulogu u posleratnoj Gazi – ali samo pod uslovom da se postigne sveobuhvatno primirje.

Bler je uvek bio srdačno dočekivan i poštovan u Izraelu. Ipak, kao izaslanik Četvorke, retko je posećivao Gazu.

Član političkog biroa Hamasa, Husam Badran, izjavio je za Al Džaziru da je Bler „nepoželjan lik u palestinskom kontekstu i da povezivanje bilo kakvog plana s njim predstavlja loš znak za palestinski narod.“

Badran je dodao da je Bler „odigrao kriminalnu i destruktivnu ulogu još od rata u Iraku“.

Sam Bler je Trampov mirovni plan od 20 tačaka nazvao „hrabrim i inteligentnim“, rekavši da on nudi „šansu za svetliju i bolju budućnost za narod Gaze, dok istovremeno obezbeđuje apsolutnu i trajnu bezbednost Izraela“.