Foto: EPA/SUZANNE PLUNKETT / POOLUprkos svim obećanjima predsednika Donalda Trampa o ekonomskoj „zlatnoj eri“, niz slabih pokazatelja ove nedelje sugeriše potencijalno zabrinjavajuću priču, dok posledice njegove politike postaju sve jasnije, piše AP.
Stopa zaposlenosti je u padu. Inflacija raste. Privredni rast je usporen u poređenju sa prošlom godinom.
Više od šest meseci nakon početka njegovog mandata, Trampova ofanziva podizanja carina, kao i novi zakon o porezima i potrošnji, preoblikovali su američke trgovinske, proizvodne, energetske i poreske sisteme prema njegovoj viziji.
On je spreman da preuzme zasluge za sve moguće uspehe, ali i da traži krivca ako ekonomska situacija počne da se pogoršava.
Međutim, do sada ovo nije procvat koji je republikanski predsednik obećavao, a njegova sposobnost da za ekonomske izazove krivi svog demokratskog prethodnika Džoa Bajdena oslabila je, dok svet posmatra svaki njegov komentar i objavu na društvenim mrežama.
Kada je izveštaj o zaposlenosti u petak bio izrazito loš, Tramp je ignorisao upozoravajuće podatke i otpustio direktora agencije koja objavljuje mesečne brojke o zapošljavanju.
„Važni podaci poput ovih moraju biti fer i tačni, ne smeju se manipulisati u političke svrhe,“ napisao je Tramp na platformi Truth Social, ne iznoseći dokaze za svoju tvrdnju. „Ekonomija CVETA.“
Moguće je da razočaravajuće brojke predstavljaju fazu prilagođavanja izazvanu brzom transformacijom koju je Tramp pokrenuo i da će jači rast ponovo uslediti — ili su možda najava još većih poremećaja koji dolaze.
Trampovi ekonomski planovi su politički rizik
Trampovo agresivno korišćenje carina, izvršnih odluka, smanjenja potrošnje i promena poreskog sistema nosi značajan politički rizik ako ne uspe da obezbedi prosperitet srednjoj klasi.
Efekti novih carina osetiće se tek za nekoliko meseci, baš kada će mnogi Trampovi saveznici u Kongresu biti u kampanji za međuizbore.
„S obzirom na to koliko je rano u njegovom mandatu, Tramp je već imao neobično veliki uticaj na ekonomiju,“ rekao je Alek Konant, republikanski strateg iz Firehouse Strategies.
„Pun inflacioni efekat carina neće se osetiti do 2026. godine. Nažalost po republikance, to je takođe izborna godina.“
Bela kuća je prikazala seriju trgovinskih dogovora do objave carina u četvrtak kao dokaz Trampovih pregovaračkih veština.
Evropska unija, Japan, Južna Koreja, Filipini, Indonezija i druge zemlje (koje Bela kuća nije imenovala) pristale su da SAD povećaju carine na njihovu robu, bez uzvratnog povećanja carina na američke proizvode.
Tramp je jednostavno uveo tarife zemljama koje nisu postigle dogovor.
Troškovi tih carina — porezi na uvoz u SAD — najviše će pogoditi Amerikance kroz više cene, ali tačan obim još nije poznat.
„Za Belu kuću i njihove saveznike, ključni deo u upravljanju očekivanjima i politikom Trampove ekonomije je stalna pažnja prema javnom mnjenju,“ rekao je Kevin Maden, republikanski strateg.
Samo 38 odsto odraslih osoba odobrava Trampovo upravljanje ekonomijom, prema julskoj anketi AP-NORC Centra za javna pitanja.
To je pad u odnosu na kraj Trampovog prvog mandata, kada je polovina ispitanika podržavala njegovo ekonomsko vođstvo.
Bela kuća prikazuje optimističniju sliku, videći ekonomiju kako izlazi iz perioda neizvesnosti nakon Trampove rekonstrukcije, uz ponavljanje ekonomskih dobitaka iz njegovog prvog mandata pre pandemije.
„Predsednik Tramp sprovodi istu kombinaciju politika deregulacije, poštenije trgovine i poreskih olakšica koje podstiču rast – i to u još većem obimu. Kako ove politike počnu da daju rezultate, najbolje tek dolazi,“ izjavio je portparol Bele kuće Kuš Desai.
Najnoviji ekonomski izveštaji ukazuju na probleme
Ekonomski podaci iz protekle nedelje pokazuju izazove s kojima bi Tramp mogao da se suoči ako se trenutni trend nastavi:
— Izveštaj o zaposlenosti u petak pokazao je da su američki poslodavci ukinuli 37.000 proizvodnih radnih mesta od kada su uvedene carine u aprilu, što potkopava ranije tvrdnje Bele kuće o obnovi fabrika.
— Neto zapošljavanje je drastično palo u poslednja tri meseca, sa samo 73.000 novih radnih mesta u julu, 14.000 u junu i 19.000 u maju — ukupno 258.000 manje od prethodnih procena.
Prošle godine prosečan mesečni rast zaposlenosti bio je 168.000.
— Inflacioni izveštaj u četvrtak pokazao je da su cene porasle za 2,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu, što je povećanje u indeksu potrošačkih cena sa 2,2 odsto u aprilu.
Cene uvoznih proizvoda kao što su aparati, nameštaj i igračke značajno su porasle između maja i juna.
— U sredu, izveštaj o bruto domaćem proizvodu — najširem pokazatelju američke ekonomije — pokazao je rast od manje od 1,3 odsto tokom prve polovine godine, što je oštar pad u odnosu na prošlogodišnji rast od 2,8 odsto.
„Ekonomija samo sporo napreduje“, rekao je Gaj Berger, viši saradnik Instituta Burning Glass, koji proučava trendove zapošljavanja.
„Da, stopa nezaposlenosti ne raste, ali otvaramo vrlo malo radnih mesta. Ekonomija raste veoma sporo. Izgleda kao da se nastavlja ‘osrednja’ ekonomija.“
Trampovi napadi na Federalne rezerve mogli bi da izazovu veću inflaciju
Tramp pokušava da okrivi predsednika Federalnih rezervi (Fed) Džeroma Pauela za sve ekonomske probleme, tvrdeći da bi Fed trebalo da snizi svoju referentnu kamatnu stopu — iako bi to moglo da izazove još veću inflaciju.
Tramp je javno podržao dvoje guvernera Fed, Kristofera Volera i Mišel Bouman, jer su glasali za smanjenje kamata na sastanku u sredu.
Međutim, njihovo obrazloženje nije ono što predsednik želi da čuje: delimično su bili zabrinuti zbog usporavanja tržišta rada.
Ipak, ovo je velika ekonomska kocka koju preduzimaju Tramp i oni koji se zalažu za niže kamatne stope, verujući da će krediti za stanove postati pristupačniji i da će to podstaći aktivnost na tržištu nekretnina.
Njegova carinska politika je u poslednjih šest meseci više puta menjana.
Najnovije brojke o porezima na uvoz sada zamenjuju mere koje je predsednik najavio u aprilu, a koje su izazvale pad berze. To verovatno neće biti jednokratna korekcija, kako tvrde neki članovi odbora Fed i zvaničnici Trampove administracije.
Tramp nije poslušao upozorenja o „univerzalnim“ carinama
Naravno, Tramp ne može da tvrdi da ga niko nije upozorio na moguće posledice njegove ekonomske politike.
Bajden, tada odlazeći predsednik, upravo je to učinio u govoru prošlog decembra u Institutu Brukings, upozorivši da će cena carina na kraju pogoditi američke radnike i preduzeća.
„Izgleda odlučan da uvede visoke, univerzalne carine na svu robu koja se uvozi u ovu zemlju, polazeći od pogrešnog uverenja da će strane zemlje snositi trošak tih carina, a ne američki potrošači,“ rekao je Bajden. „Smatram da je ovakav pristup velika greška.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
