„Cilj je da Tramp dodatno učvrsti vlast“: Šta predviđa „veliki prelepi zakon“ predsednika SAD?

Republikanci ga nazivaju „jednim velikim prelepim zakonom predsednika Donalda Trampa“, ali je bilo nekoliko verzija. Najnovija verzija usvojena je u Senatu u utorak, zahvaljujući odlučujućem glasu potpredsednika Džej Di Vensa.

Verzija zakona koju su predložili republikanci u Senatu razlikuje se u ključnim aspektima od one koju je Predstavnički dom usvojio u maju. Na kraju, obe institucije moraju da usvoje istu verziju zakona kako bi paket mogao da stigne na Trampov sto do željenog roka – 4. jula.

Međutim, osnovne konture ovog obimnog zakonodavnog predloga su poznate. On produžava Trampove poreske olakšice iz prvog mandata, finansira njegovu viziju izgradnje zida na granici, a deo izgubljenih prihoda i dodatne potrošnje nadoknađuje smanjenjem saveznih izdvajanja za socijalnu sigurnosnu mrežu koja pomaže Amerikancima da priušte hranu i zdravstveno osiguranje.

Za mnoge korisnike Medicaid, najveći uticaj imao bi novi uslov o radu. Određeni radno sposobni Amerikanci uzrasta od 19 do 64 godine, koji su uključeni u prošireni Medicaid program, morali bi da rade, volontiraju, pohađaju školu ili učestvuju u obuci za posao najmanje 80 sati mesečno. Ova obaveza bi se takođe odnosila i na roditelje dece starije od 14 godina.

Ljudi koji nisu korisnici Medicaid-a, Obamacare-a ili SNAP-a: mogli bi i dalje da osete posledice.

Samo zato što niste korisnik Medicaid-a, ne znači da vaše zdravstveno osiguranje neće biti pogođeno predlogom zakona. Bolnice upozoravaju da bi veliki rezovi u Medicaid-u mogli da dovedu do zatvaranja pojedinih bolnica – naročito onih u ruralnim područjima – ograničavanja usluga i smanjenja osoblja.

„Stvarne posledice ovih smanjenja rezultiraće nenadoknadivom štetom po pristup zdravstvenoj zaštiti za sve Amerikance“, napisao je Rik Polak, direktor Američke bolničke asocijacije, u pismu senatorima u nedelju.

Državne vlade: moraće da nadoknade manjak

Državni zakonodavci verovatno će morati da donesu teške odluke jer će se suočiti sa velikim smanjenjem federalne podrške za Medicaid i bonove za hranu. Oni bi mogli pokušati da ograniče troškove ovih programa smanjenjem beneficija ili kriterijuma za ispunjavanje uslova, ali takođe bi mogli da štede u drugim oblastima, poput obrazovanja ili infrastrukture.

Predlog zakona bi smanjio iznos poreza koje državne i lokalne vlasti mogu da naplaćuju od pružalaca usluga, naročito bolnica, što je ključni izvor prihoda za države. Takođe bi zahtevao od mnogih država da počnu da plaćaju deo beneficija za bonove za hranu i preuzmu veći deo administrativnih troškova.

Stariji građani: privremena poreska olakšica

Stariji građani bi od 2025. do 2028. godine imali dodatnih 6.000 dolara standardnog poreskog odbitka. Ova pogodnost bi se postepeno smanjivala za pojedince sa prihodima iznad 75.000 dolara, odnosno parove sa duplo većim prihodima.

Ova poreska olakšica zamenjuje Trampovo predizborno obećanje da će ukinuti poreze na socijalno osiguranje.

Međutim, stariji građani sa niskim prihodima koji su osigurani i preko Medicare-a i Medicaid-a mogli bi biti pogođeni rezovima. Moguće je da izgube Medicaid koji im pomaže da pokriju premije za Medicare i sopstvene troškove, kao i dodatne beneficije poput dugotrajne nege i stomatoloških usluga.

Ljudi sa studentskim kreditima: velike promene

Uveli bi se novi limiti na iznos koji studenti mogu pozajmiti za postdiplomske studije, kao i koliko roditelji mogu pozajmiti za školovanje svoje dece. Bilo bi manje mogućnosti za odlaganje otplate kredita, manji broj opcija otplate, i znatno ograničeniji sistem u poređenju sa programima opraštanja dugova koji su postojali tokom Bidenove administracije.

Privatni koledži sa velikim fondovima: veći porez

Iako je fokus predloga zakona uglavnom na smanjenju poreza, ne znači da će svi plaćati manje. Privatni univerziteti, iako uglavnom oslobođeni poreza, trenutno plaćaju 1,4 odsto poreza na prihode iz svojih fondova. Novi predlog bi povećao tu stopu i do osam odsto za univerzitete čiji fondovi prelaze 2 miliona dolara po studentu. To uključuje škole kao što su Harvard, Jejl, Stanford, MIT i Prinston.

Kupci automobila: odbitak kamata

Dobra vest za one koji kupuju novi automobil proizveden u SAD putem kredita: predlog zakona bi omogućio odbitak do 10.000 dolara kamata sa oporezivog prihoda.

Loša vest za kupce električnih vozila: poreske olakšice za EV vozila (do 7.500 dolara) bi bile ukinute krajem septembra, iako je bilo planirano da traju do 2032. godine.

Bebe: „startni kapital“ od vlade

U pilot-programu koji bi trajao tri godine, svaka američka beba rođena između 2025. i 2028. dobila bi 1.000 dolara od vlade koji bi se uložili u indeksni fond. Roditelji bi mogli dodavati do 5.000 dolara godišnje u taj fond. Novac ne bi mogao biti podignut do 18. godine deteta.

Ovaj zakon — koji je duboko nepopularan među građanima — deo je šire slike Trampovog drugog mandata.

Samo nekoliko dana nakon što je bombardovao Iran, sprečio razmenu raketnih napada između Irana i Izraela, i proslavio presudu Vrhovnog suda koja mu ide u prilog u širenju izvršnih ovlašćenja, usvajanje zakona bi predstavljalo simbol rastuće moći predsednika koji dominira i remeti ovu epohu, kako u Sjedinjenim Državama, tako i širom sveta.

Ali ulozi za Trampa su toliko visoki, a njegova kontrola nad bazom stranke toliko potpuna, da je vrlo verovatno da će zakon u nekom obliku postati stvarnost, ocenjuje CNN.

Republikanci tvrde da će ovaj ključni zakon Trampovog drugog mandata ispuniti obećanja koja je dao Amerikancima tokom izborne pobede prošle godine.

„Predsednik Tramp je na tome i kampovao. Rekao je da ćemo promeniti Ameriku na bolje. Pobrinut ćemo se da vredni ljudi zadrže veći deo svog novca“, izjavila je republikanska senatorka Keti Brit iz Alabame za CNN.

Međutim, demokrate su osudile trajno produženje Trampovih poreskih olakšica iz prvog mandata kao ogromnu korist za bogate Trampove prijatelje, i upozorile da će smanjenje sredstava za Medicaid razoriti zdravstvenu zaštitu u ruralnim oblastima i naškoditi radničkoj klasi.

„Ono što se ovde dešava, a osnova svega su ovi rezovi, smanjenja u zdravstvenoj zaštiti, kako bi se najbogatijima u našoj zemlji dodelio nesrazmeran deo poreskih olakšica, jednostavno nije fer,“ rekao je senator iz Virdžinije, Mark Vorner.

Koja od ovih sukobljenih političkih priča bude bliža glasačima, može odlučiti ishod izbora sledeće godine.