Sa četkom se ne može u Evropu

 Dimnjaka će uvek biti. Čak i danas projektanti ne zaziru da na najsavremenijim zgradama „namontiraju“ poneki odžak, koji zapravo i nema nikakvu funkciju. Sem sentimentalnu ili dekorativnu.

Momci garavih lica,sa neizbežnom četkom prebačenom preko ramena, i večitim osmehom kad ih sugrađani žele dodirnuti „za sreću“, sve ređi su prizor na gradskim ulicama. Znači li to da izumire jedan od najstarijih zanata?

– Ni slučajno,kaže Dragan Vučković, mladi, agilni direktor beogradskog preduzeća AD Dimničar.

– To samo znači da smo i mi u ovom poslu „okrenuli list“. Moramo da pratimo nove trendove. Ako želimo da opstati na tržištu, moramo usvajati nove tehnologije, obrazovati mlade kadrove, pratiti šta se u ovoj oblasti događa van naših granica. Pokrenuli smo saradnju i sa nekim zemljama u okruženju. Ukratko, i dimničari se, na svoj način, spremaju u Evropu. Doduše, tradicionalna dimničarska četka ponegde je još uvek deo alata i zanata, još uvek mora negde da „zagrebe“, međutim ona polako ali sigurno odlazi u istoriju, i sve češće je naš zaštitni znak na kalendarima ili suvenirima – kaže direktor Vučković.

Preduzeće Dimničar danas ima 120 zaposlenih, od toga je 90 dimničara, i to je najveća komunalna organizacija dimničarske struke u Srbiji. Poslove obavljaju na području deset gradskih opština, a pored komunalnih usluga, Dimničar pruža i komercijalne usluge, što podrazumeva čišćenje svih vrsta kotlova i kotlovskih postrojenja, masnih ventilacija u ugostiteljskim objektima, ali i niz drugih, novih poslova.

– Zanimljivo je da kod nas ne postoji škola za dimničare, niti je ikada postojala.Uvek su to bile nekakve prekvalifikacije ili su nam dolazili priučeni majstori. Zato smo nedavno pokrenuli inicijativu u Privrednoj komori Srbije, u okviru grupacije za dimničarske usluge, da se organizuju posebni kursevi za ovu vrstu posla, ili posebna odeljenja u okviru pojedinih stručnih škola. Što je najvažnije, kod mladih postoji interesovanje za ovaj posao. A kako i ne bi, jer posao na biroima se ne čeka, a ni plata od preko 40 hiljada, za naše uslove,nije zanemarljiva – kaže Vučković.

Nekada je ovo preduzeće zapošljavalo više od 250 dimničara,ali tada je u gradu bilo na hiljade kotlarnica i desetine hiljada dimnjaka. Umesto garavih četki, sada preduzeće nabavlja sofisticiranu opremu iz inostranstva.Tamo gde su se, ne tako davno, uz teške muke i rizik zavlačili dimničari,sada ulaze robotizovane naprave sa video kamerama, koje prethodno snime stanje u objektu koji treba da se sređuje. Sve je to, kažu u ovom preduzeću,u funkciji prilagođavanja standardima EU. Ne iz nekog hira,već zato što se mora .

– U poslednjih šest meseci udvostručili smo obim usluga, uveli kol centar, i što je najvažnije uvećali broj takozvanih preventivnih pregleda. Edukujemo sugrađane da shvate koliko je važno preventivno održavati dimnjake, jer posledice su najčešće kobne. Mnogo ljudi strada svake godine zbog neispravnih dimnjaka. Uskoro nam iz stiže i specijalni uređaj koji kontroliše emisiju štetnih gasova.To je naprosto nešto što se mora nabaviti. Inače, u ovu firmu godinama ništa nije ulagano, a bez ulaganje ne može se napred – objašnjava Vučković.

Unapređujući program svojih usluga, beogradski dimničari od skoro rade i na pranju prozora na velikim zgradama i druge, maltene alpinističke poslove. Reč je o opasnom poslu koji zahteva posebnu vrstu obuke, i prethodno se mora steći sertifikat. Zato će uskoro, posle niza godina, prvi put biti raspisan konkurs za dimničare do 20 godina.

Početak sa 27 zaposlenih

Beogradsko preduzeće „Dimničar“ osnovano je l948. godine,u skromnim prostorijama u Bulevaru JNA.Nekoliko entuzijasta i zaljubljenika u ovaj posao,organizovalo se u društveni sektor.Već sledeće 1949. godine u preduzeću je bilo 27 zaposlenih.Novoosnovanomm preduzeću je,pored uobičajenih poslova,povereno staranje o dimovodima na svim zgradama Uprave narodnih dobara i vojnim objektima.

Obavezna komunalna delatnost

U „Dimničaru“ posebno ističu potrebu da se dimničarske kontrole proglase obaveznom komunalnom delatnošću.U Sloveniji, na primer, svaka je kuća obavezna da koristi dimničarske usluge, odnosno redovne kontrole. Kod nas nema zakonske regulative u toj oblasti. Šta više, zakon o dimničarstvu ukinut je još osamdesetih godina prošlog veka.