Pacijent je čovek, a ne dijagnoza. Lekar bi trebalo da informiše pacijenta o njegovoj bolesti, terapijama, intervencijama i rizicima na pristupačan, jednostavan i razumljiv način, jedna je od ocena dvodnevnog simpozijuma „Komunikacija u zdravstvu i terapeutska komunikacija“, koji je počeo juče u Nišu.
Simpozijum su organizovali Lekarska komora Srbije i Regionalna lekarska komora za jugoistočnu Srbiju, u saradnji sa konsultantskom kućom Bovan Colsulting i uz podršku Evropske asocijacije za komunikaciju u zdravstvu. Ovo je prvi u nizu simpozijuma, edukacija i treninga koje će organizovati srpska Lekarska komora, sa blizu 30.000 članova, kako bi se, pored ostalog, poboljšala komunikacija između pacijenata i lekara, kao i uloga pacijenta u zdravstvenom sistemu Srbije.
Bivša ministarka zdravlja u Vladi Nemačke Andrea Fišer kazala je da je je sistem zdravstvene zaštite u toj zemlji , u kojoj „svi mogu da se leče bez obzira na svoje socijalno stanje“, ranije posmatran kao teret, dok se danas tretira kao značajan ekonomski sektor koji donosi i novac i zaposlenje. Ona je rekla da su pacijenti u Nemačkoj uglavnom dobro informisani o bolestima i lekovima, kao i da sve zdravstvene organizacije i komore organizovano razgovaraju sa predstavnicima različitih grupa pacijenata, ali je ocenila da to „može mnogo bolje“.
– Nemački pacijenti su veoma „brzi“ u pritužbama na lekare zbog nedostatka dobre komunikacije, koja se tretira i kao nesavesno lečenje. Budućnost nam govori da će biti sve više starih ljudi koje će zdravstveni sistem morati da pokrije, kao i da će pacijenti sve više očekivati od zdravstvenih ustanova i sistema, kao i od farmaceutskih kuća. U Nemačkoj stručnjaci donose odluke o tome šta će plaćati zdravstveno osiguranje, ali očekujem da će za četiri ili pet godina u komorama, koje odlučuju o tome, sedeti i pacijenti. Glas pacijenata, dakle, treba da bude jači. Njih treba slušati i oni moraju da učestvuju u donošenju odluka u sistemu zdravstva – rekla je Fišer.
Predsednica Lekarske komore Srbije Tatjana Radosavljević je upozorila da „reč (lekara) može da leči, ali i da povredi, ponizi i nanese bol“, da pisani formulari ne mogu da zamene razgovor , kao i da „ne postoji čarobna formula da se pacijentu saopšti da boluje od teške bolesti“.
Predsednik Regionalne Lekarske komore Aleksandar Radosavljević je dodao da je izuzetno važna i dobra interna komunikacija u medicinskim ustanovama, u kojoj menadžeri i vođe timova ne bi trebalo da budu „mali bogovi“ već „saradnici i treneri“, koji otvoreno i razumljivo komuniciraju sa zaposlenima.
Direktorka Bovan Consultinga Ana Bovan ukazala je na holistički model komunikacije u zdravstvu, koji podrazumeva čitav korpus ljudskog znanja, a ne svedenost lekara na usku specijalizaciju.
Osmeh i lepa reč
Na skupu je juče o značaju empatije u zdravstvu govorila i Katarina Jankovska, članica Evropske asocijacije za komunikaciju u zdravstvu, a o „psihologiji sreće u službi zdravlja“ profesorka Sveučilišta u Zagrebu Dubravka Miljković. Glumac Marko Stojanović, inače profesor na beogradskoj Akademiji lepih umetnosti, ukazao je na „značaj osmeha i humora u terapeutskoj komunikaciji“. Slavica Đurović Mladenović, sudija Vrhovnog suda časti Lekarske komore Srbije, danas će govoriti o medijaciji u zdravstvu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
