Ko sve danas ima bazen

Druga, pomalo tužna vest jeste da je „leva strana“ (ministarsko-direktorska) nastavila da se osipa. Ode i Mića (Albijanić) u državne izdavače. Sa sobom odnese zarazni smeh, kojim je godinama relaksirao Parlament. Knjige će biti veselije, Hajd ozbiljniji. Zdravo, Mićo, svrati ponekad u Parlament i ponesi neku knjigu. Nikad nije kasno da se „raščitamo“. Kada nastupe duga „poslovnička“ bdenija.

Prvog radnog dana ove nedelje (utorak, dvadeset osmi oktobar), počeo nervozno. Radikali i narodnjaci skroz ljuti što u prvom redu sedi samo ministarka Dragutinović, dok je „juče (ponedeljak) cela svita sa premijerom na čelu bila u Hajatu“. Važniji tamo neki stranci od poslanika i rebalansa. Pa neumorni Krasićoštro zapovedi „brže ovde vlada da dođe“.

U sredu trebalo da počne načelna rasprava o dva dugo očekivana „narodno-preduzetnička“ zakona – otpis kamata na dospele obaveze po osnovu određenih (ukupno deset) poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i o mirovanju i otpisu duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje. Međutim, prvo se dogodio „ljuti boj“ između narodnjaka i penzionera (PUPS-a). Da li je slagao doktor Krkobabićili magistar Dinkić. Ili su oba potpresednika govorila istinu. Krkobabićda će se povećati penzije, Dinkićda se ne mogu nikako povećati do 70 procenata prosečne zarade. Front je otvorio Turbo Miloš (Aligrudić) and comp. ali ne odstupaju ni penzioneri, predvođeni Momom (Čolakovićem). Turbo trčeći na govornicu, penzioneri polako i smireno, srazmerno svojim godinama. Onda se razgoropadio narodni Velja, eks MIKI (Ministar Kapitalnih Investicija) i MINI (Ministar Infrastrukture). Izgrdi on doktora Jovu (Krkobabića) na pasja usta. Sram vas bilo Krkobabiću (pa tako više puta), doveli ste sina, još dovedite kuče i unuče, pa ste čitavu širu familiju udomili. Usput odade i jednu tajnu. Kao, on i Profesor Premijer nisu hteli da prihvate Jovine zahteve, pa se on zaputio kod Tadića. On(i) mu sve prihvatili, pa ga onda izradili.

Pričaju tako narodnjaci o principima, ma ne mogu nikako da sakriju nostalgiju za prošlošću i ljubomoru na svoje naslednike u ministarskim foteljama. Turbo Miloš padne u trans a Velja sav pocrveni kad zapodenu besedu o „starim slavnim“, glede ovih sadašnjih „smutnih“ vremena. Ne mogu bez vlasti, pa to ti je. Prosto čoveku bude žao što se ovako kidaju zbog tamo nekakvih fotelja. Zato predlažem da Velja, kao suvozačpetooktobarskog bagera, postane makar neki počasni ministar bez portfelja.

U jedan popodne prikazan ritualni „performans lupanja“. Ne da padne kiša, nego da se zbune dojučerašnja „braća i sestre“. Tomina Jorgovanka priča o „otpisujućim“ zakonima, radikali sve vreme lupaju prstima, olovkama i drugim mekim i tvrdim predmetima o svoje klupe. Nesnosna buka, magistarka izdrža. Pred samo veče, Veljina Aleksandra (Janković) koja sve prvo napiše, pa onda „igra“ sopstvenu monodramu, kritikuje povlastice koje država daje Fijatu. Tako je to kad psiholog predaje ekonomiju. Da je sreće da je neki bogat prosac došao mnogo ranije po našu „udavaču“, pa makar da smo dali i daleko veći miraz. Koliko bi samo novorođenih „zastavica“ krenulo širom sveta.

Četvrtak beše dan za amandmane po rebalansu budžeta za leto osmo. Do jedanaest defilovali „poslovnici“. Maraš, noseći podebelu dokumentaciju sa radnim naslovom „NIS“, traži da se u Hajd vrati gas i gasna mafija sa izvesnim Prodanovićem na čelu. Saslužuje Zoran (Ostojić) pitanjem ko je misteriozni vlasnik 25 procenata Jugorosgasa, onih kojih se pre dve godine država Srbija, ničim izazvana, galantno odrekla. Lako im je da mašu papirima i ciframa, kad glavni branitelj „imena i dela majke Rusije“ doktor Nenad Popovićnije tu.

Posle krenuli amandmani. Sporo kao gladna godina. Za efektivnih devet sati rada (od deset do osam uveče) 17 amandmana, ili 32 minuta po jednom. Pamtimo i gora vremena. (Samo se setite naslova „jedan amandman za jedan dan“.)

Nastavljajući o svemu i svačemu, potpresednica Nata(ša) ustvrdi da je neki „Duda“, predsednik Batočine, oteo prostorije radikalima i dao ih narodnjacima. Replicira Srđan (Milivojević) da je rečo Radiši Milivojeviću Dudi, predsedniku koji stvara investiciono čudo u Batočini. Nata(ša), kao što je nekada dizala u zvezde Tomu, eksperta Jorgovanku i junačkog generala Delića, danas posebno pohvali kolegu Srbu (Živanovića) Van Dama (tako ga neki prozvali), doktoranta tehnologije i seljaka iz Jelenče kod Šapca, koji svako jutro ustaje u četiri da „namiri“ krave i ovce, pa pravac Hajd. (Pazi se, Srbo, koga je Nataša hvalila, taj se i guštera plaši.) Ujedno i upozori da ovih dana Srbijom kruži izvesni Aleksandar Vučić, vrlo opasan čovek, pa upozorava narod da ne nasedne na njegove prevare.

Popodne je pametno besedila profesorka Vesna Pešić. Zašto se u rebalansu povećavaju subvencije železnici a (ne)odlazeći Šarančićkupuje aute za 2,2 miliona evra. Dodade da osim privatnih, pažnju treba malo više usmeriti na državno-partijske tajkune iz javnih preduzeća. Sve sam tajkun do tajkuna, bre.

Posle šest uveče buknuo rat svim sredstvima između Tome i eks-Tominih. Oni Tomi performans lupanja i punu korpu epiteta – veleposednik iz Majčetine (slika zaista lepe kuće sa bazenom, u prekrasnoj prirodi, kruži većdrugi dan Parlamentom), izdajnik i oceubica (Vojvode Šešelja), NATO plaćenik i Solanin sluga. Toma opet oštro upozori Krasića da ne vređa 17 seljaka koji još žive u čestitoj Bajčetini i da je prvi put video privatni bazen pre deset godina, baš kod svog kuma Vojislava. Na kraju gorko zažali što će njegovi bivši, uskoro nestati.

Nama, nepristrasnim (trudim se, hvala) posmatračima ostaje žal za našom sveukupnom posrnulom duhovnošću i moralom (kako i zašto su, posle dve decenije ljubavi i sloge, nakon rastanka, kumovi i prijatelji ovako zakrvili), i jedno veliko čuđenje. Gde smo mi to, kad su i osvedočeni „populisti“ lepo naplaćivali ljubav i brigu prema narodu. Izgleda da što si više „narodni“, imaš više bazena.

Autor je narodni poslanik