Javna rasprava o Nacrtu Prostornog plana Grada Niša: Foto BETAIz Nacrta Prostornog plana Grada Niša biće izbrisane sve istražne zone vezane za rudarenje bakra, zlata i srebra na teritoriji grada, ali će ostati 11 malih hidroelektrana (MHE), za koje će biti predviđeno pooštravanje uslova za gradnju, rečeno je na završnoj javnoj raspravi na kojoj je niška Komisija za planove razmatrala primedbe na Plan.
Veliki broj prisutnih građana i stručnjaka je, međutim, i dalje insistirao na brisanju svih MHE zbog toga što su one, kako je rečeno, pogubne za živi svet i ekosistem, neke od njih su u zoni zaštite prirode, štetne su po vodosnabdevanje okolnog stanovništva jer su predviđene „na potocima, koji leti presušuju“, a sve zajedno bi proizvele izuzetno malu količinu struje.
Oni su najavili dalju borbu da se svih 11 MHE, na devet malih pritoka Nišave, „zauvek i bezuslovno“ izbrišu iz Prostornog plana.
„Stav Komisije za planove, a i stav obrađivača, Zavoda za urbanizam, biće da u Prostornom planu grada Niša ostanu lokacije malih hidroelektrana, jer su definisane višim aktom, Regionalnim prostornim planom (za područje Nišavskog, Topličkog i Protskog upravnog okruga), pa se ne mogu tek tako izbrisati. Ali, ja ću zamoliti Komisiju da pooštri uslove za dobijanje dozvola za MHE“, rekao je resorni gradski većnik Ivan Grmuša.
Vesna Stojanović, iz Zavoda za urbanizam, koja se predstavila kao obrađivač, a na prilično burno negodovanje prisutnih građana odgovorila da je i „krivac“ što su MHE u Nacrtu Prostornog plana, navela je da su one „samo mogućnost“.
„Mi smo ove lokacije preuzeli iz važećeg Prostornog plana za Grad Niš i Regionalnog prostornog plana, iz 2011. godine. Bili smo u obavezi da ispoštujemo prostorne planove višeg reda i da te lokacije ostavimo. Ali, Nacrtom Prostornog plana one su definisane samo kao mogućnost. Nalazile su se i u prethodnom Planu, pa nijedna lokacija nije realizovana. Ne mora da znači da će i ove da se realizuju“, kazala je Stojanović.
Milica Petrović, viši naučni saradnik Prirodno- matematičkog fakulteta u Nišu kazala je da je svako ko je u Srbiji imao prilike da vidi MHE „ostao užasnut“, jer su zbog njih reke stavljene u cevi, što inače zakon zabranjuje, a oko reka je uništen živi svet i poljoprivreda.
„Niškim Prostornim planom je predviđena izgradnja mini hidroelektrana na rečicama, praktično potočićima. U tom delu smo letos imali katastrofalne suše i čitava naselja su danima i nedeljama ostajala bez vode, pa je ovo igranje sa vodotokovima u područijima koja već imaju problema sa vodosnabdevanjem i sušom. I koju to struju može da proizvede jedan potok, koji uz to presuši? Od tih mini hidroelektrana koristi neće imati niko, ni ljudi, ni poljoprivreda, ni životinje, ni biljke“, rekla je Petrović.
Ona je upozorila da je MHE predviđena i na Jelašničkoj reci, koja je od 1995. u prvoj zoni zaštite prirode, zbog „zaštićenih vrsta“, a gde je zabranjeno da se bilo šta gradi.
Dodala je da su mini hidroelektrane ucrtane u nacrt Prostornog plana, iako Komisija za planove još nije dobila studiju izvodljivosti.
Nebojša Grigorijević, meštanin Gornje Toponice, kazao je da svakog dana prelazi Toponičku reku po nekoliko puta i da je ona u poslednje tri godine bezmalo presušila.
Upitao je kako bilo ko misli da pravi MHE „na slivu kojeg praktično nema“ i na visinskoj razlici od 200 metara.
„Na slivu te Toponičke reke nalazi se rezervni vodovod za Specijalnu psihijatrijsku bolnicu u Gornjoj Toponici. Šta ćete da radite ako to presuši zbog mini hidroelektrane? Gde ćete da nađete vodu u slučaju bilo kog akcidenta“, upitao je.
Profesorka PMF Ana Savić, biloškinja koja se bavi bio-monitoringom voda, kazala je da su prošle i ove godine u rekama na području grada pronađene nove, strogo zaštićene vrste životinja koje žive u vodi.
„Pronalazak strogo zaštićenih vrsta bio je razlog da se neke mini hidroelektrane u Srbiji ne izgrade. Zašto to nije dovoljan razlog za obustavu gradnje svih mini hidroelektrana na niškom području?“, upitala je.
Odbornik Skupštine grada Mića Jevtić upozorio je da bi se izgradnja MHE ugrozila čitav kompleks Cerjanske pećine kod Miljkovca koji je, koliko zna, pod zaštitom države kao prirodno dobro prve kategorije zaštite.
Na javnoj raspravi, održanoj prošlog vikenda, čulo se i da u Srbiji postoji 149 MHE, koje, po najrealnojoj proceni, mogu da snabdeju strujom od 44.000 do 89.000 domaćinstava, što je 123.000 do 240.000 hiljada ljudi.
„To je godišnja proizvodnja od svega jedan do dva odsto ukupno proizvedne električne energije. A pritom su te MHE razorile stotine kilometara prirode i eko sistema. Od svega toga najviše profitiraju privatni investitori koji praktično koriste javni resurs besplatno, dok država i lokalne zajednice dobijaju minimalan prihod, a svi mi trajnu štetu koju nije moguće nadoknaditi“, rečeno je.
Dragan Radivojević, šef laboratorije za hidrotehniku Građevinsko- arhitektonskog fakulteta u Nišu, pozvao je javnost da „bude spremna da reaguje u slučaju da treba da se ponovo zaštitimo“, pošto procedura uavajanja Prostornog plana Niša nije privedena kraju.
„Trebalo bi da imamo u vidu da smo dužni da štitimo i druge okolne opštine koje nemaju potencijal da to urade same“, rekao je on.
Nakon javne rasprave, niška Komisija za planove trebalo bi da unese usvojene primedbe građana u Predlog Prostornog plana, koji potom ide pred Republičku komisiju za planove jedinica lokalne samouprave, pa pred odbornike Skupštine grada.
Predstoji, takođe, i usvajanje Zakona o Prostornom planu Republike Srbije od 2021. do 2035. godine, koji je u proceduri, pošto postojeći Zakon reguliše ovu oblast za period od 2010. do 2020. godine, mada važi do usvajanja novog.
Prema rečima većnika Grmuše, na Prostorni plan Niša zvanično je stiglo 1998 primedbi, što je značajno manje od broja koji su prethodni saopštili studenti u blokadi (više od 7.500).
Milenković Kerković: MHE kod banja iz antičkog doba i izvora toplih voda
Tamara Milenković Kerković, gradska odbornica i univerzitetska profesorka, u primedbi upućenoj Komisiji zahtevala je da se iz Nacrta Prostornog plana brišu sve četiri MHE na Toponičkoj reci, te zaštite prirodni potencijali sela Miljkovac i Banje Topilo.
Ona je navela da se te četiri MHE, na Toponičkoj reci, između Miljkovca i Banje Topilo, nalaze na području „izuzetnih prirodnih odlika, banja poznatih i korišćenih u antičkom periodu, izvora toplih i podzemnih voda, staništa riba, pastrmke potočarke, rakova, ptica, drugih životinja i poznatih niških izletišta“.
Naglasila je da bi te MHE u selu Miljkovac, koje je u zoni neposredne sanitarne zaštite, i lokacijama u neposrednoj blizini, koje su u širem polju sanitarne zaštite, u potpunosti devastirale ovaj deo niške opštine Crveni Krst, koji je najznačajniji u toj opštini za razvoj banjskog i seoskog turizma.
Tu se između ostalog nalazi poznato izletište Vidrište, ostaci srednjevekovne kule Železnik, Banje Vidrište i Topilo, sa Bisernom pećinom i podzemnim vodama, a biodiverzitet i biljni i životinjski svet su očuvani, navela je.
„Pored toga, sela u zoni predviđenoj za MHE, koje se snabdevaju iz autonomnih seoskih vododvoda, ugrožavaju ne samo istražna polja rudnika već i predviđene MHE, pa bi ionako otežano snabdevanje vodom stanovnika sela Kamenica i Malča ovim rešenjima bilo još ugroženije“, dodala je Milenković Kerković.
Jedanaest MHE na devet reka
Kako stoji u nacrtu Plana, prethodnom planskom dokumentacijom planirana je izgradnja novih objekata na sledećim vodotokovima: Nišava („Banjica“-jugoistočno od Sićeva), Studena ili Jelašnička reka („Vlaška šuma“-severno od sela Jelašnica), Velepoljska reka („Trnava“-u ataru sela Gornja Trnava), Vrelska reka („Paligrace“-nizvodno od sela Paligrace), Trnavica („Vrelo“-vrelo „Sveti Jovan“), Toponička reka („Toponica“- zapadno od sela Gornja Toponica, „Miljkovac“-severno od sela Miljkovac i „Božurište“- istočno od sela Vele Polje), Bela reka („Kravlje“-atar sela Kravlje), Studena voda („Prinovac“-istočno od sela Miljkovac) i Kutinska reka („Prva Kutina“-uzvodno od sela Prva Kutina).
Milićević: Nije problem u MHE, već u institucijama
Profesor hidrotehnike sa GAF u Nišu Dragan Milićević rekao je da su male hidroelektrane poželjne i da nije problem u njima, već u institucijama i u tome kako se donose odluke o tome gde će se one graditi, kao i ko će ih i kako graditi.
„Mi imamo oko 100 malih hidroelektrana, a ja za 99 nikad ne bih dozvolio da se grade“, kazao je Milićević za Južne vesti.
On je precizirao da je problematično izdavanje dozvola, nedostatak stručnog kadra koji ih izdaje, nestručno projektovanje i izgradnja MHE, kao i nekažnjavanje i neoduzimanje licenci kada zbog svega toga „cevovod ide kroz reku“ ili se dogodi drugi propust.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
