Tapkanje u mestu

Ovako je 2003, uoči početka reforme obrazovanja, govorio tadašnji ministar prosvete Gašo Knežević, najavljujući „kraj zimskog sna u obrazovanju“. Skoro osam godina kasnije bivši ministar Knežević ocenjuje da je trenutno stanje u kome se nalazi obrazovanje „tragično i sa strane nudioca usluga, odnosno nastavnika, i sa strane konzumenata, koji u 80 odsto slučajeva mrze školu“.

Devetogodišnja osnovna škola, savremeni načini podučavanja, indivudualizovan pristup u radu sa učenicima, smisleni i međusobno povezani nastavni sadržaji, časovi koji nisu strogo ograničeni na 45 minuta, samo su neke od novina koje je 2003. proklamovala „nova škola“. Iako je već iduće školske godine promena na čelu Ministarstva prosvete dovela, po mnogima, do zaustavljanja reforme, svi naredni ministri se nisu odrekli svoje reformatorske uloge.

Prva generacija đaka, koja je učila po takozvanim novim nastavnim planovima i programima izlazi u junu iz osnovnoškolske klupe, a javnosti još uvek nije jasno šta su promene donele.

GUBITNICI

– Učenici su 2003. mogli da dobiju jako mnogo, ali su posle svega više izgubili nego što su dobili. To nije to bila prava reforma, već simulirana, rađena na isti način kao pre 2000. godine, tako što se ponešto skrati, ubaci ili izbaci. Nije to bila dugoročno smišljena reforma, jer su iz godine u godinu nastavni programi samo skraćivani ili pretumbavani. Kada smo došli u Ministarstvo prosvete 2008, pokušali smo da nešto kvalitetnije uradimo sa programima za sedmi i osmi razred, tražili smo da se drugačije pristupa gradivu, menjali smo ishode i ciljeve, ali ne znamo kakvi su efekti postignuti – kaže Želimir Popov, pomoćnik ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje, a nekada zamenik ministra Gaše Kneževića.

Prosvetni radnici sa kojima smo razgovarali slažu se sa pomoćnikom ministra da razlika između novih i starih nastavnih programa gotovo nema. Ipak, u Zavodu na unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, čiji stručnjaci su radili reformisane programe za osnovnu školu, tvrde suprotno.

– Te 2003. je lepo krenulo, „isplivali“ su nastavnici koji su bili zainteresovani za promene i za napredak. Ubrzo je, međutim, sve zamrlo i sprovodila se reforma radi reforme – kaže Goran Vilotijević, direktor beogradske OŠ „Banović Strahinja“.

S druge strane, Gordana Mijatović, zamenica direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, ističe da se novi programi za osnovnu školu, u odnosu na prethodne, razlikuju po tome što su rasterećeni i što su uvedeni izborni predmeti.

– Kada je reč o rasterećivanju programa, izostavljeni su prevaziđeni i zastareli sadržaji, suvišni podaci ili sadržaji koji nisu usklađeni sa uzrastom učenika, a neki su pomereni za stariji uzrast. Programi su i inovirani uvođenjem aktuelnih sadržaja, a fond časova nije menjan. Akcenat je na dobro postavljenim ciljevima i zadacima nastave i usavršavanju dela programa koji se naziva način ostvarivanja programa – kaže Mijatovićeva.

Sa iskustvima iz prakse, drugi sagovornik Danasa Goran Vilotijević tvrdi suprotno.

– Đaci su preopterećeni, gradivo je obimno, a ono što se uči u školi nije prilagođeno životu. Od učenika se traži da zapamte činjenice, ali oni znanje koje steknu u školi ne umeju da primene van učionice. Navešću vam primer jedne učenice koja ne zna gde je Ženeva, ali zna kolika je proizvodnja dijamanata u Namibiji. Gradivo nije primereno uzrastu učenika. U petom razredu deca uče državno uređenje Mesopotamije, a ja vam garantujem da 90 odsto odraslih ne zna šta je državno uređenje. A to se traži od dece koja imaju 11 godina – navodi Goran Vilotijević.

Potpredsednica Saveza učitelja Srbije Nataša Nikolić-Gajić kaže da su programi za osnovnu školu u određenoj meri redefinisani, ali da je potrebno jasnije koncipirati i smanjiti programske zahteve.

– Učenici sedmog i osmog razreda imaju i po osam časova u toku dana. Kada se tome dodaju sekcije ili aktivnosti za koje su zainteresovani vredni i ambiciozni učenici, oni po ceo dan provedu u školi. Smatram da bi trebalo smanjiti obavezni deo vremena koji učenici provode u školi. Sada imate izborne predmete koji su obavezni. Po mom mišljenju, izborni predmeti bi zaista trebalo da budu izborni – ukazuje Nikolić-Gajić.

STANDARDI KAO NOVINA

Kao jednu od retkih novina tokom prethodnih osam godina sagovornici Danasa ističu donošenje obrazovnih standarda za kraj obaveznog obrazovanja. Desanka Radunović, predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta kaže da se cela reforma u osnovnoj školi više svodila na promenu programa i da su standardi urađeni na bazi tih programa.

– Trebalo je prvo definisati ishode postignuća učenika, odnosno šta želite da deca na kraju određenog nivoa obrazovanja nauče, a zatim na bazi toga sastaviti standarde i potom uraditi reformu programa. Ishodi treba da modeliraju programe, ali 2006, kada su standardi rađeni, to nismo mogli da uradimo, jer nije bilo podrške – ukazuje Radunovićeva.

Ona dodaje da bi završni ispit, koji u junu prvi put polaže sadašnja generacija učenika osmog razreda, trebalo da pokaže da li je reformi bilo. Jer, upravo će se malom maturom „ispitivati“ stepen usvojenosti obrazovnih standarda za kraj obaveznog obrazovanja.

– Bojim se da će zbog štrajka završna priprema za polaganje tog ispita dobrim delom izostati, tako da nećemo dobiti objektivnu sliku stanja u obrazovanju. Problem je i to što standardi već dve godine stoje na stolovima nastavnika i u Ministarstvu prosvete, ali ih niko ozbiljno ne čita. Zbog svega navedenog ne verujem da je napravljen veliki pomak – ističe Radunovićeva.

Kao jedan od ključnih problema, predsednica NPS-a navodi nedovoljnu komunikaciju sa nastavnicima.

– Mi radimo na koncipiranju novih obrazovnih politika, donosimo određene dokumente, ali nije ostvarena dobra komunikacija sa nastavnicima, što je najvažnije. Moderna škola ide ka tome da se omogući nastavniku da fleksibilnije, saglasno svom viđenju dece, organizuje rad. Protivnik sam rigidnih i predefinisanih programa, ali nastavnici moraju da počnu da misle drugačije. Njima novi zakon i nova pravila igre daju veću slobodu da rade fleksibilnije po tim programima, da ih prilagode učenicima, ali je to i velika odgovornost. Još nismo uspeli da najveći broj nastavnika motivišemo i da ih obavestimo o njihovoj novoj ulozi. Standardi postignuća usvojeni su u maju 2009. i veoma brzo plasirani po školama, ali je mali broj nastavnika našao za shodno da ih pogleda – navodi Radunovićeva.

U Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja objašnjavaju da za sledeću školsku godinu nisu planirane izmene u nastavnom planu i programu za osnovnu školu. Kako navode u ovoj instituciji, Zavod je, na zahtev Ministarstva prosvete, uradio predlog nastavnih planova i programa za prvi razred srednjih škola, „kako bi učenici koji završavaju osnovnu školu po novim programima, nastavili svoje školovanje na adekvatan način“.

Protivnici reforme

Nije naodmet podsetiti da je takozvana „Gašina reforma“, kako su je popularno zvali, nailazila na oštre kritike i među jednim brojem prosvetnih radnika, ali i u široj javnosti. Kritičari su tvrdili da se iza rušenja tradicionalnog školstva krije namera vlasti da „stvori polupismene ljude“, te de je reforma usmerena na „razbijanje nacionalne svesti i identiteta“ i da ona „seče naše etničke žile i podseca korenje našeg genetskog stabla“. Nekoliko godina kasnije, mnogi od tih kritičara, napadajući naredne ministre prosvete, počeli su da žale zbog zaustavljene i nedovršene reforme.