Zbornik o Dionisu rokenrola

Pojavljivali su se delovi njegove biografije ili nasumično odabrane pesme, ali svi oni su ga smatrali pajacem, pijanicom ili seks simbolom 60-ih. Kralj guštera, ipak, bio je mnogo više od toga, „jer, da su ikako, kojim slučajem, Breht ili Beket pevali bluz – osim što su ga na svoj način, razume se stvarali – to bi zvučalo upravo onako kao u Morisona“.

Tekstovi koji se nalaze u ovom Gradcu prolaze „vrata percepcije“ i „probijaju se na drugu stranu“ Morisonove ličnosti, donoseći priču koja nastaje „kada se muzika završi“. Govoreći o Blejku, Rembou, Artou, Ničeu, Keruaku… autori govore o Morisonu, modernom šamanu i nasledniku lutajućih truvera. Zbornik sadrži poeziju Džejmsa Daglasa Morisona, počevši od čuvene Američke molitve, njegove intervjue, fotografije, ali i sećanja njegovih prijatelja. Peti Smit poredi ga sa prvom rok zvezdom Vladimirom Majakovskim, Al Aronovič ga umesto uz Džimija Hendriksa i Dženis Džoplin, postavlja uz Džeka Keruaka i Čarlsa Olsona, Lester Bengez ističe da su bitnici uspeli u svom cilju vraćanja poezije na ulice u sveopšti slivnik uma svih živih ljudi, iznedrivši Džima Morisona…

„Sve što je Džim Morison govorio imalo je seksualnu konotaciju“, podseća na reči Alisa Kupera Žikica Simić u svom tekstu Na drugu stranu. On govori o lakoći s kojom se pesnik Zapadne obale pretvarao iz boga seksa u boga smrti, baveći se večnom umetničkom temom – vezi erosa i tanatosa, koje spaja kao što Blejk venčava raj i pakao.

Ipak, zbornik ne sadrži pretenciozne ili kvazimistične tekstove, već naprotiv, nudi odgovore i na pitanje, zanimljiva svim njegovim poštovaocima – zašto je alkohol bio Morisonova drug of choice, o čemu je slavni pevač voleo da razgovara sa novinarima, ali i šta se dogodilo nakon što ga je Pamela našla u kadi kao mrtvog Marata, i kako je došlo do toga da bude sahranjen na groblju Per Lašez, mestu koje je danas postalo svojevrsno hodočašća za brojne Morisonove fanove.

Sudar legende i stvarnosti obavija sve tekstove, kao i nemogućnost dolaska do potpunog rešenja enigme zvane Džim Morison. „Danas je lako tvrditi da je Džim bio ovakav ili onakav. Ovakvo pojednostavljanje je suviše lako ili suviše grubo. Džim je bio jedna od najsloženijih ličnosti koje sam u životu upoznao (…) Jednostavno bio je suviše veliki i suviše složen da bi mogao biti definisan i kategorisan“, zaključuje Deni Šugermen, menadžer Dorsa i autor knjige Odavde niko ne izlazi živ.