Braćo Turci, pomagajte

Kao i različite ekonomske politike na kojima se baziraju francuska i nemačka ekonomija, a koje dve najvažnije EU države jedna drugoj nabijaju na nos. Francuska ekonomska politika zasnovana je na podsticanju unutrašnje tražnje, pa i po cenu rasta državnih (i drugih) dugova. Nemci su za forsiranje izvoza i jačanje konkurentnosti.

Obe strane imaju svoje dobre argumente. I Francuzi da od Nemaca zahtevaju da, za dobro EU, sami više troše i Nemci da od Francuza zahtevaju da, takođe za dobro EU, više izvoze. Kako će se ova bazična ekonomska neslaganja i različite verzije za njihovo rešenje na kraju razrešiti? Komentator francuskog lista specijalizovanog za ekonomiju „Les echos“podseća da je Francuska najbolje ekonomske rezultate postizala između 1983. i 1995. godine kad je sledila preporuku Nemačke: „ Mi Nemci radimo kako treba, radite kao mi“. „Zar nam se nije dogodila, kad smo taj princip napustili za vreme Širaka i nastavili sa tim za vreme Sarkozija, da je naš izvoz degradiran, što smo morali kompenzovati javnim zaduživanjem“.

NEMCI I GRCI: Ukoliko azijske države, Australija i Kanada, koje aktuelna ekonomska kriza nije baš pogodila, nastave da se protive uvođenu poreza na finansijske transakcije, to će biti veliki problem za Evropu, ali će ga ona izgleda ipak prikupljati na svojoj teritoriji. Pošto su izgledi da ga uskoro upotrebi dosta ozbiljni. Prvi čovek Dojče banke Jozef Akerman nije se dao ometati od političara, pa je objavio da Grčka neće moći da izbegne bankrot sledeće godine. Procenjuje se sredinom. Bankrotirana država se ne likvidira, nego joj se dugovi reprogramiraju odnosno otpisuju. Francuzi su najveći pojedinačni grčki poverilac i njihove banke će takav razvoj događaja platiti. Posle njih slede Švajcarci, pa onda Nemci. Iz dosadašnje prakse se zna da je u sličnim slučajevima otpis iznosio od 50 do 80 odsto.

Nemci se baš nisu proslavili kao autori komedija, pa je baš šteta što naš Branislav Nušić nije živ. U verbalnom obračunu između Nemaca i Grka bilo bi za njega materijala za bar još jedan komediografski život. Mada mnogo žešći, obračun na terenu ekonomske logike između Nemaca i Grka bio je na liniji onog nemačko-francuskog. Samo što su Grci imali objašnjenje za svoju veliku zaduženost i potrošnju: zaduživali smo se i trošili samo da biste vi imali kome da izvozite. Velike sile su Grčkoj obećale pomoć od 60 milijardi franaka. Grci se nisu dali finansijski urediti ni oporezovati, a velike sile su svoj kredit, i mi znamo kako to biva, uglavnom same pojele. Kako Bavarskom vlada Krišćansko-socijalna unija, FAZ više naklonjen stranci kancelarke Merkel, odmah se Bavarcima podsmehnuo podsećanjem da je posao Bavarske landes banke sa Hipo Alpe Adria bankom baš pokazao koga bi Grčkoj trebalo slati u pomoć. Pa su odmah predložili grčko-bavarsku konfederaciju. Mali problem bi bio izbor suverena, jer neki stari propisi su zabranjivali da grčka i bavarska kruna stoje na istoj glavi.

NEMCI I TURCI: Nemačka kancelarka smatra se jednim od najozbiljnijih političara u svetu, ali joj se mnogo zamera na sporosti odlučivanja. Naročito odlučivanju na promene. Što za nekoga ko je po obrazovanju fizičar, dakle temeljan i analitičan, nije neobično. Dakle, gospođa Merkel ne odustaje od svoga stava da je privilegovano partnerstvo najviše što Turska može očekivati od EU. Navodno manje od trećine Nemaca misli drugačije od kancelarke. Rasprave koje se u Nemačkoj vode tim povodom povremeno su više nego neprijatne. Toliko neprijatne da je pristojna javnost povremeno zahtevala da se neki nemački državni službenici, zbog svojih stavova o turskim sugrađanima, maknu sa svojih državnih funkcija.

Sem što tvrdi da su evropske vrednosti kompatibilne sa vrednostima islama, a da u dokumentima EU nigde ne piše da je ona hrišćanski zapad, Polenz kaže: „Nezavisno od turskog pitanja, mi moramo bolje nego dosad da razumemo, na čemu se zasniva naš standard: naime, pre svega na našoj uključenosti u prostor mira i stabilnosti Evropske unije sa zajedničkim tržištem kome je namenjen najveći deo našeg izvoza. Ali moramo misliti i na to kako će Evropa u budućnosti postojati pored takvih džinova kao što je Kina, Indija i Severna Amerika.

Nije neobično što u sadašnjoj konstelaciji snaga u svetu, za promenu najmanje političkog vokabulara prema Turskoj plediraju i ključni nemački ekonomski časopisi. Tako Virtšaftsvohe, zapaža da cela zapadna Evropa sad otkriva (ekonomsku) Tursku i da je izvoz te zemlje u Nemačku protekle godine porastao za sedam odsto, a u Veliku Britaniju, Italiju ili Francusku oko 40 odsto. „Turska nije više automatski važna nemačka pozadina. Ako hoćemo tamo da branimo svoje pozicije, ne bi trebalo sebi da dozvolimo inadžijske političke ispade. Pogotovo ne one koji su suvišni.“

S obzirom da će Hrvatska u EU bez nas, da je njena politika prema Bosni i Hercegovini poslednjih meseci temeljno promenjena, da smo mi ostali da na EU čekamo u paketu s BiH, a da Turska za tu državu pokazuje novu zainteresovanost, u našem je najdubljem interesu da ovaj razvoj događana na nemačko-turskom planu najmanje pratimo, ako ne i da navijamo.