Pitali smo građane da li su osetili pad cena u septembru: „Ni na svojoj koži, ni na svom novčaniku“

Najavljujući ovu meru, predsednik Srbije je u avgustu poručio da očekuje „smanjenje cena 15-20 odsto“, misleći pre svega na cene hrane.

Juče je Zavod za statistiku objavio podatke o inflaciji za septembar, prvi mesec primene uredbe, i zaista, neki rezultati se vide. Inflacija je smanjena u odnosu na avgust za 1,6 odsto, a cene hrane su pale za 4,5 odsto. Efekat je nekoliko puta manji od onog što je najavio predsednik, ali pojeftinjenju se ne gleda u zube.

Međutim, kao što znamo, statistika je jedno, a pravi život drugo, pa smo pitali građane da li su oni osetili to smanjenje cena koje je statistika „uhvatila“.

„Pozdravljamo pad cena!“ rekao je jedan penzioner.

„To je kao i crni petak. Povećaju cene za 50 odsto, a onda ih smanje za 10 i posle imate osećaj da su niže, a zapravo su više. Najčešće kupujem u marketima. Nažalost, zbog radnog vremena smo uglavnom svi osuđeni na tržne centre“ izjavila je Snežana iz Beograda.

„Od letos je skoro sve poskupelo. Najviše trošim na najosnovnije potrebe. Od uredbe se ništa nije promenilo. Oni to kalkulišu, zavaravaju narod. Održavaju veštački dinar“, rekao je reporterima Danasa filmski producent Bojan Maljević, koji tvrdi da sa 79 godina i dalje radi.

Iako je većina ispitanih građana rekla da najveći deo budžeta mesečno troši na najosnovnije namirnice, poput hrane i kućne hemije, oni ističu da su to stvari na kojima najviše i štede.

Ima i onih koji se slažu sa predsednikom i njegovom teorijom „ekonomskog tigra“.

„Kod nas je bolje nego u Nemačkoj. Cene na pijaci i u prodavnici su niske. Pogledajte samo šta vi možete da kupite za 1.000 dinara“ izjavio je jedan od ispitanih građana, ističući da je „sramota što se ovaj narod žali“. Nismo mogli oceniti da li je ozbiljan ili sarkastičan.

Pored toga što rastu cene namirnica građani su zabrinuti i što su te iste namirnice niskog kvaliteta. Neki od njih tvrde da „sir nije sir, jogurt nije jogurt“ kao i da kontrola namirnica u Srbiji treba da budepojačana kako bi odgovarala svetskim standardima.

„Cene se snižavaju samo proizvodima kojima ističe rok, inače sve postaje skuplje u odnosu na prethodnu godinu. Što se tiče odevnih predmeta, nešto se može naći, ali ne i što se tiče hrane“, kaže Vesna, profesorka u penziji.

Ona je prokomentarisala i uredbu o maržama, ističući da ništa od tih pojeftinjenja nije osetila „ni na svojoj koži, ni na svom novčaniku“.

Namirnice nisu jedini finansijski problem građanima, pogotovo onima koji su u penziji. Mnogi od njih tvrde da njihove penzije nisu dovoljne i za kupovinu lekova i stvari za negu starijih lica.

„Državne apoteke nemaju pola lekova, a lekove koje pijem u velikim količinama kupujem kod privatnika“, dodaje Vesna, a slično je rekla još jedna penzionerka iz Beograda.

„Ja sam očajna, ljuta i besna. Penzija mi je deset hiljada dinara. Neke lekove dobijam preko socijalnog osiguranja, dok neke moram da kupujem, što me košta oko dve hiljade dinara mesečno“, požalila se još jedna građanka.

Darinka iz Beograda, doktor primarijus u penziji, je rekla da postoje apoteke u kojima su marže manje i lekovi jeftiniji, ali da se tu čeka u dugačkim redovima. Ista građanka tvrdi da sa svojom penzijom može da živi dostojanstveno, ali je izrazila zabrinutost u vezi sa njenom budućnošću jer smatra da će joj jednog dana biti potrebna nega, ali da ona to neće moći da priušti. „Nemamo smeštajeve za starije ljude, a ja neću imati para da platim dobar dom, niti nekoga ko će me čuvati“ rekla je Darinka.

Izjave koje su građani dali ukazuju na to da cene osnovnih potrepština samo rastu, a da život postaje sve nepriuštiviji najvećem delu stanovništva, uprkos skorašnjem padu inflacije.

View this post on Instagram

A post shared by Danas (@danas.rs)

Kada smo ih o istom padu obavestili, od njih smo dobili komentare poput „ništa nije palo, svake godine je teže“, „ja to ne vidim“ i „samo ćemo se nasmejati“.

Projekat „Danasova škola novinarstva“ je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.