Stečajnim lavirintom do ponora

Duško Vuković, potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije i predsednik Granskog sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materija, kaže za Forum da je samo u sektoru građevinarstva ostalo bez posla oko 5.000 do 6.000 ljudi.

– Naše društvo sa socijalnog aspekta nije spremno da pruži pomoć radnicima koji ostaju bez posla. Neki stečajevi traju predugo, a imamo slučaj sa preduzećem Rad, koje je u stečajnom postupku gotovo devet godina. Zato verujem da će novi zakon o stečaju promeniti situaciju i ubrzati proces, tako da će se firme koje ne mogu da opstanu na privrednom nebu ugasiti, a one koje mogu reorganizovati, kaže Vuković.

On napominje da je u tržišnoj privredi normalno da neke firme nestaju, ali da je veliki problem taj što postoji mnogo onih koje nisu u stečaju, a koje privređuju veoma slabo, gotovo nikako.

– Nemamo tačne pokazatelje da li broj stečajeva raste, i broj firmi koje se gase nije pravo merilo jer u građevinarstvu imamo oko 4.000 velikih, srednjih i malih preduzeća i gotovo 10.000 preduzetničkih radnji sa najčešće jednim zaposlenim, tako da su uglavnom one te koje nestaju sa tržišta, naglašava Vuković. Naredna godina će, prema njegovim rečima, biti još teža od ove i u Sindikatu uopšte ne očekuju da će radnici biti u boljem položaju.

Boljem se u narednoj godini ne nadaju ni u Granskom sindikatu hemije, nemetala, energetike i rudarstva Nezavisnost. Predsednik ovog sindikata u Milorad Panović kaže za Forum da je u njihovom sektoru 5.500 ljudi ostalo bez posla i da će se ta cifra povećati.

– Imamo i dosta firmi koje su u nekom nedefinisanom statusu. Neke poput Zorke, Župe, Viskoze iz Loznice su u takvom procesu još od 2003. Najviše stečajeva bilo je u hemijskoj industriji, a najviše radnika bez posla ostalo je u Matrozu, Rekordu, Azotari iz Subotice, ističe Milorad Panović.

Zorka iz Šapca je, prema njegovim rečima, sa 11.000 radnika spala na 500, dok je u lozničkoj Viskozi 12.000 ljudi ostalo bez posla. Panović veruje da će novi zakon, kada stupi na snagu ubrzati stečajni proces, ali da će se tek onda povećati nezaposlenost i tek tada će se videti koliko je ustvari država (ne)spremna da iznese sav socijalni teret.

Sredinom 2009. u toku je bilo oko 750 stečajnih postupaka, a za pomoć državnom Fondu solidarnosti, koji iz svog budžeta pomaže radnicima propalih preduzeća, obratili su se zaposleni iz 300 društvenih firmi.

– Oko 335 miliona dinara imali smo ove godine za isplatu radnicima preduzeća koja su otišla u stečaj i dosad je novac dobilo oko 3.500 njih, ali verujem da će do kraja godine biti i više od 4.000 radnika, kaže za Forum direktor republičkog Fonda solidarnosti Jablan Obradović. On kaže da očekuje da će do kraja godine osim 4.000 pozitivnih rešenja, biti i oko 2.500 negativnih, što znači da je gotovo 7.000 ljudi ove godine ostalo bez posla zbog toga što je firma u kojoj su bili zaposleni otišla u stečaj.

Obradović ističe da je Fondu ostalo još oko 60 miliona dinara i da će to donekle pokriti troškove za ovu godinu, a da će oni koji ne budu isplaćeni do kraja ove, novac dobiti iz budžeta za narednu godinu. Problem je taj što će, naglašava Obradović, budžet za 2010. biti sličan ovogodišnjem.

– Biće veliki pritisak dogodine, mnogo veći nego ove. Oko 1.000 društvenih preduzeća je u stečajnom postupku i ukoliko Vlada okonča sve te slučajeve, a mora, većina će otići u stečaj i veliki broj radnika će ostati bez posla. Naš budžet neće biti veći od 380 miliona dinara i teško da će to biti dovoljno za sve, napominje naš sagovornik. On kaže da veruje da će im u tom slučaju pomoći i Ministarstvo rada, ali pre svih Ministarstvo finansija, kako bi se iz nekih drugih izvora donekle pomoglo radnicima.

Obradović kaže da je Fond najviše zahteva ove godine dobio iz Agroživa, čak 538, i oni bi trebalo da budu isplaćeni ovih dana. Približno 600 zahteva, napominje on, stiglo je iz preduzeća Autoprevoz Vojvodina čija rešenja bi trebalo da budu gotova do kraja 2009.

Inače, Fond solidarnosti isplaćuje radnicima preduzeća koja su u stečaju najviše devet minimalnih zarada, ili oko 137.000 dinara, ali se dešava da bivši zaposleni zaborave da treba da reaguju i prijave se Fondu u roku od 15 dana od stupanja na snagu pravosnažne odluke trgovinskog suda.

Zakon o stečajnom postupku iz 2005. skratio je period stečajnog postupka sa sedam na tri godine, ali bi usvajanjem novog taj period trebalo da bude dodatno smanjen. On bi uveo i pravilo automatskog odlaska pod stečaj onih kompanija koje su duže od tri godine u blokadi, a od 2012. i onih koje su u blokadi godinu dana. Novi zakon o stečaju koji se već mesecima nalazi u skupštinskoj proceduri trebalo bi da skrati stečajni postupak i smanji troškove, a poveća stepen namirenja poverilaca. Stečajni zakon bi omogućio da se imovina preduzeća u kratkom roku vrati u upotrebu kroz bankrot, ne čekajući da joj vrednost znatno opadne. Nacrtom zakona predviđeno je da će preduzeće koje ima teškoće u poslovanju moći pre pokretanja stečajnog postupka da se dogovori sa poveriocima o reogranizaciji i regulisanju dužničko-poverilačkih odnosa i da taj plan dostavi zajedno sa predlogom za pokretanje stečaja. U takvim slučajevima ne bi trebalo da bude prijave potraživanja, a stečajni postupak bi trajao do 45 dana.

Radnici u drugom i trećem isplatnom redu

Ukoliko poverioci odluče da se stečaj okonča bankrotom, prvi na listi isplaćenih biće razlučni poverioci, odnosno oni koji su svoj dug osigurali uspostavljanjem hipoteke na imovinu preduzeća. U tom prvom isplatnom redu nalaze se i troškovi postupka kao i nagrada stečajnom upravniku, koja se utvrđuje po skali na osnovu vrednosti stečajne mase.

Ukoliko posle namirenja tih obaveza preostane novac ili imovina, i radnici tog preduzeća, koji se nalaze u drugom isplatnom redu, mogu da računaju da će im biti isplaćene minimalne zarade sa doprinosima za poslednje dve godine do uvođenja stečaja. Ako i nakon toga preostane novca za podelu, u poslednjem isplatnom redu nalaze se preostale isplate zaposlenima kao i svi ostali poverioci, koji se namiruju u istom procentu. U takvim slučajevima i nagrada stečajnog upravnika se uvećava, takođe po skali, a zavisi od procenta namirenja poverilaca. Takođe, ukoliko se stečaj okonča za manje od dve godine, upravnik može svoju nagradu da uveća još za 30 odsto.

Stečajni postupak, osim bankrotom, može da se okonča i reorganizacijom firme. Ipak, stečajni upravnici se retko odlučuju da sačine plan koji može da ubedi poverioce da će u tom slučaju dobiti veći deo svog potraživanja. Neretko ni poverioci nisu spremni da prihvate reorganizaciju, čak i kada je jasno da će prodajom imovine dobiti manji deo duga, jer je put reorganizacije duži, a naplata sporija. M. N. Stevanović

Srbija na dnu po namirenju potraživanja

Stečajni postupci u Srbiji u proseku traju 2,7 godina, dok je u Nemačkoj taj rok dosad bio 1,2 godine, u Hrvatskoj 3,1, a u Bugarskoj i Rumuniji po 3,3 godine. Stepen namirenja poverilaca u Srbiji je 25,4 odsto njihovih potraživanja, u Nemačkoj 52,2, u Hrvatskoj 30,5, u Bugarskoj 32,1 a u Rumuniji 29,5 odsto.