Stend-baj ili aranžman iz predostrožnosti – pitanje je sad

Ima se utisak da to pre svega zavisi od procene predstavnika vlasti da li nam je ta vrsta podrške potrebna. Ako je suditi prema izjavama guvernerke NBS Jorgovanke Tabaković, pregovaraće se o aranžmanu iz predostrožnosti. Ona tvrdi da Srbija ima kredibilitet izražen kako kroz fiskalnu politiku koju vodi, tako i kroz rešenost da se odgovarajućom monetarnom politikom uspostavi stabilan finansijski sistem. Optimizam guvernerke NBS ne dele neki od analitičara koji upozoravaju da će jedan od najvećih izazova za Srbiju biti da smanji nivo spoljnog duga, koji je premašio 25 milijardi evra, i da ubrza ekonomski rast zasnovan na izvozu. Situacija je prilično dramatična i kad je reč o javnom dugu koji je za deset meseci narastao za 3,5 milijardi evra (sada iznosi oko 19 milijardi evra) i već je premašio granicu od 60 odsto bruto domaćeg proizvoda, pa je sve više ekonomista koji tvrde da se Srbija nalazi pred bankrotom. Oni poručuju da je u takvoj situaciji režim fiskalnog prilagođavanja takoreći neminovan, baš kao i stend-baj aranžman sa MMF-om kao najefikasniji, i najbezbolniji izvor finansiranja. S tom konstatacijom slaže se i Vladimir Gligorov, profesor Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije koji ukazuju da se samo na prvi pogled može učiniti da je odnos spoljnog duga i BDP-a povoljniji. To je, smatra on, rezultat činjenice da je vrednost dinara praktično fiksirana, pa se, kad se preračuna u evrima, stiče utisak da je spoljni dug manji.

– Posmatrano iz pozicije MMF-a, od ključnog značaja je da li je spoljni dug održiv, odnosno da li zemlja može da servisira svoje obaveze prema inostranstvu. Dodatno opterećenje je što je tekući račun kontinuirano u minusu bar sedam do osam odsto BDP-a, što ukazuje na to da se zemlja svake godine dodatno zadužuje u proseku oko tri milijarde evra i sada se nameće pitanje koliko je na duži rok takvo stanje održivo. To je, inače, jedan od najčešćih razloga zbog koga se sklapaju aranžmani sa MMF-om i u tom kontekstu posmatrano stend-baj aranžman bio bi koristan – komentariše za Danas Gligorov.

Na pitanje da li će MMF biti spreman da nam odobri takav aranžman, imajući u vidu loše rezultate u fiskalnoj sferi, naš sagovornik kaže da bi država, ukoliko želi da dosledno sprovodi program fiskalne konsolidacije, trebalo da smanji tražnju tako što će javnu potrošnju staviti pod kontrolu. „I sad ponovo dolazimo do pitanja fiskalne održivosti, s obzirom na to da se udeo javnog duga u BDP-u, iz istih razloga kao i kad je reč o spoljnom dugu, smanjuje“, ističe Gligorov.

Ekonomisti se slažu sa konstatacijom da bi sklapanje aranžmana sa MMF-om predstavljalo svojevrsnu potvrdu međunarodnog kredibiliteta države, a to, između ostalog, znači da Srbija može jeftinije da se zadužuje, kao i veće poverenje investitora, što garantuje sigurniji priliv deviza neophodnih za finansiranje deficita. Procenjuje se da će se u fokusu pregovora naći fiskalna pozicija zemlje, pri čemu će prioritet imati smanjivanje fiskalnog deficita i limitiranje rasta javnog duga. Jedan od sagovornika Danasa smatra, međutim, da Srbiji u ovom trenutku nije potreban aranžman koji bi značio podršku budžetu i likvidnosti, zbog toga što je opasnost od „lomova u ekonomiji“ znatno manja u odnosu na prethodni period.

– Prisustvo MMF-a poželjno je samo kao neka vrsta garancije, pre svega stranim investitorima, da mogu da ulažu u Srbiji, ili kao tehnička podrška vladi u realizaciji projektovanih ciljeva. Podsetiću da je i program fiskalne konsolidacije skrojen uz preporuke MMF-a. Dakle, zaključak je da ne bi bilo loše da imamo aranžman sa tim međunarodnim kreditorom, pri čemu bi nam više odgovarao aranžman iz predostrožnosti, ili neki labaviji odnos, bez uzimanja finansijskih sredstava. Pitanje je, međutim, da li će predstavnici te institucije biti spremni na to imajući u vidu činjenicu da oni žele da imaju mnogo jači uticaj na kreiranje ekonomske politike neke zemlje, a ako ne daju novac, onda je i uticaj slabiji – kaže za Danas Ivan Nikolić, viši stručni saradnik ekonomskog instituta u Beogradu.

On je uveren da će misija MMF-a pozitivno oceniti ostvarene rezultate u monetarnoj sferi, pre svega kad je reč o merama NBS, a da će eventualne kritike biti upućene na račun Ministarstva finansija jer su zabeležena izvesna odstupanja u odnosu na ciljeve zacrtane Programom fiskalne konsolidacije. Misli, takođe, da će upravo taj segment biti u fokusu pregovora sa MMF-om.

I dok ekonomisti imaju čak i dijametralno suprotne stavove o eventualnom modelu aranžmana sa MMF-om, čini se da dileme nema kad je reč o pokrivanju budžetskog deficita. Procenjuje se da za pokrivanje minusa u budžetu, kao i za refinansiranje državnog duga i druge potrebe, treba obezbediti 4,5 milijardi evra. Sudeći prema izjavi ministra finansija i privrede Mlađana Dinkića, tri milijarde evra biće obezbeđeno zaduživanjem na međunarodnom tržištu, pri čemu će na sumu od dve milijarde evra biti emitovane evroobveznice, a još milijardu evra dobićemo od Rusije. Sve, ipak, ukazuje na to da će Srbiji biti potreban i spasilački paket MMF-a, ako ni zbog čega drugog, ono zbog činjenice da je 200 miliona evra, od ukupno 500 miliona ruskog kredita, uslovljeno aranžmanom sa tom institucijom, da ne govorimo o 400 miliona evra kreditne podrške Svetske banke budžetu Srbije koja se takođe vezuje za ovaj aranžman. Doduše, guvernerka je potvrdila da od te institucije ne očekuje nove kredite, već tehničku pomoć, asistenciju i savete u sprovođenju reformi ali, nekako logično, nameće se pitanje: može li Srbija da ostvari ambiciozno projektovane ciljeve, poput projektovanog budžetskog deficita od 121,9 milijardi dinara, odnosno 3,6 odsto planiranog BDP-a, bez podrške, pa makar i one nadzorne, MMF-a.

Upozorenje Fiskalnog saveta

Preliminarni podaci za januar i februar 2013. potvrđuju procene članova Fiskalnog saveta iz novembra prethodne godine da će deficit biti veći od projektovanih 3,6 odsto BDP-a. Oni očekuju izvestan pomak u narednim mesecima, ali upozoravaju da to neće biti dovoljno da se aktuelni trendovi preokrenu. „Da bi se izbegla kriza javnog duga, deficit mora da se znatno smanji u 2014. godini, a za to još uvek ne postoji spreman plan. Ovim izveštajem još jednom podsećamo na reforme koje bi morale da otpočnu u prvoj polovini 2013“, kažu u Fiskalnom savetu.

Neodrživa strategija

– Pošto je dinar fiksiran, onda onaj deo spoljnog duga, izražen u evrima, izgleda manji. To je inače i najčešći razlog zbog čega se domaća valuta fiksira jer se tim potezom olakšava servisiranje obaveza. Ali, na duži rok to je neodrživa strategija i pretpostavljam da će to biti glavna tačka pregovora sa misijom MMF-a. Utoliko pre, što srpski budžet, kao i spoljna trgovina, sve više zavise od održivosti deviznog kursa. Doduše, predstavnici vlast veruju da je takav kurs održiv, jer se nadaju većem prilivu stranih investicija, ali pitanje je da li će baš tako i biti – kaže Vladimir Gligorov, profesor Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.