Tačka na pregovore sa Misijom Međunarodnog monetarnog fonda biće stavljena kad Izvršni odbor MMF-a, koji bi, sudeći prema najavama, trebalo da zaseda 23. decembra, odobri Srbiji aranžman na 36 meseci „težak“ oko milijardu evra (200 odsto kvote Srbije u MMF-u). Zauzvrat, od Srbije se očekuje da po hitnom postupku, usvoji budžet za 2015. godinu, zatim da budžetski deficit smanji na šest odsto BDP-a (oko 700 miliona evra), a na udaru restriktivnih mera naći će se i subvencije za poljoprivredu, s obzirom na to da će agrarni budžet biti manji za oko 50 miliona evra (oko 15 odsto).
Na listi zahteva MMF-a je i smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru za oko pet odsto, što je oko 25.000 činovnika manje, uključujući i one koji će se penzionisati. Uvodi se kontrola državnih garancija namenjenih javnim preduzećima, a rokove za njihovu reformu utvrdiće Svetska banka. Računica pokazuje da se u narednom trogodišnjem periodu (2015-17) mora uštedeti od 1,3 do 1,4 milijarde evra, da bi se budžetski deficit smanjio na 4,25 odsto bruto domaćeg proizvoda. Aranžman će, ukoliko bude odobren, biti operativan od 1. januara 2015, a MMF bi kvartalno pratio izvršenje dogovorenih ciljeva. Nesporno je, dakle, da MMF nameće rigidna rešenja zemljama koje mu se obrate za pomoć, što praktično znači da nema aranžmana bez „kresanja“ plata i penzija. To će dovesti do pada tražnje i potrošnje na domaćem tržištu, a negativno će se odraziti i na industrijsku proizvodnju, ali i na zaposlenost. Imajući to u vidu, analitičari Narodne banke Srbije predviđaju ovogodišnji pad BDP-a za dva odsto, a 2015. za 0,5 odsto. Eksperti MMF-a veruju da će Srbija, smanjenjem plata i penzija, uspeti da ostvari uštede u budžetu od oko 400 miliona evra godišnje, ali se, već u narednoj godini mora obezbediti još 300 miliona evra za smanjenje budžetskog deficita, zbog čega MMF insistira na istrajnosti u sprovođenju mera fiskalne konsolidacije.
Srbija bi se novim aranžmanom obavezala da će u narednom trogodišnjem periodu sprovoditi određenu ekonomsku strategiju. Da bi joj bio odobren kredit, koji investitori smatraju ključnim znakom posvećenosti ograničenju rasta budžetskog deficita, srpska vlada moraće da sredi stanje u javnim finansijama, da reformiše javni sektor i da smanji subvencije državnim kompanijama-gubitašima. Stručnjaci IZIT-a smatraju da će od toga kako se napravi program sa MMF-om zavisiti ekonomska slika Srbije, i da ne treba odlagati bolne reforme. Ako Vlada Srbije ugovori aranžman sa MMF-om, mogli bi se obezbediti jeftiniji izvori finansiranja. S druge strane, ukoliko aranžaman, koji bi bio garant sprovođenja dugo najavljivanih reformi, izostane bićemo svedoci daljeg erodiranja vrednosti dinara i topljenja domaćih deviznih rezervi. Zato je u interesu Srbije da se sprovede kredibilan program mera ekonomske politike preko jasnih zakonskih okvira podržan od međunarodnih finansijskih institucija, čime bi se otvorila perspektiva za ostvarenje dugoročno održive makroekonomske stabilnosti. MMF stalno upozorava da zadržavanje dosadašnjeg ekonomskog koncepta zasnovanog na zaduživanju i potrošnji na svim nivoima, Srbiju vodi u neizvesnost. Prema tome, novi ekonomski program koji bi Vlada Srbije sprovela u dogovoru sa MMF-om, kako je objasnila šef Misije Zuzana Murgasova, ima za cilj da stvori uslove za makroekonomsku stabilizaciju, održiv rast i nova radna mesta u srednjoročnom periodu. Visoka stopa nezaposlenosti, visok javni dug i visok deficit budžeta i dalje će biti najveći izazovi. Zato je u narednom periodu neophodno sprovoditi mere ekonomskog oporavka koje će obezbediti makroekonomsku stabilnost, otvaranje novih radnih mesta, sprovođenje fiskalne konsolidacije, koja treba da zaustavi rast javnog duga. „Fiskalna konsolidacija, ima dva cilja – da obuzda visoku javnu potrošnju, odnosno ukupne troškove za penzije i plate u javnom sektoru, kao i da smanji izdataka iz budžeta za javna preduzeća. Fiskalno prilagođavanje bi trebalo da omogući i relaksaciju monetarne politike, ako to i spoljni uslovi dozvole. To bi, omogućilo i snižavanje kamatnih stopa“, tvrdi Murgasova.
Sudeći prema Odluci o smanjivanju referentne kamatne stope sa 8,5 odsto na osam odsto, kao i Izmenama odluke o obaveznoj rezervi banaka, usvojenim na sednici Izvršnog odbora NBS, i centarlna monetarna institucija daće svoj doprinos ubrzanju kreditne aktivnosti. Predstavnici MMF-a su izrazili zadovoljstvo postignutim nivoom saradnje sa predstavnicima institucijama u Srbiji, naglašavajući pritom da je restrukturiranje javnih preduzeća jedna od ključnih reformi, koje Srbija mora da sprovede ukoliko želi novi aranžman iz predostrožnosti. Činjenica je da je Srbija dugo živela znatno iznad svojih mogućnosti, pa se procenjuje da će uz podršku MMF-a, glavnog svetskog revizora i našeg poverioca, koji insistira na održavanju makroekonomske i finansijske stabilnosti i ravnoteži u sektoru javnih finansija, morati da se preusmeri na kolosek održivog privrednog razvoja i vraćanje u okvire sopstvenih resursa.
Autor je naučni savetnik i redovni član NDES
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
