Angina pektoris najčešća je manifestacija ishemijske bolesti srca gde postoji disbalans između potreba i snabdevenosti srca krvlju. U razvijenim zemljama ona predstavlja najčešći uzrok smrti. Procenjuje se da je trećina svih smrtnih ishoda uzrokovana ishemijskim procesom. Bolest češće pogađa muškarce starosti između 45 i 55 godina.
Glavni uzrok je aterosklerotsko suženje krvnih sudova koji ishranjuju srčani mišić i dopremaju mu svež kiseonik. Arterijska hipertenzija, dijabetes, pušenje, povišen nivo masnoća u krvi ubrzavaju nastanak ateroskleroze, a samim tim doprinose i nastanku ishemijske bolesti srca. Osnovni simptom angine pektoris je pojava bola u grudima u vidu stezanja, probadanja, žarenja ili pritiska. Bol je lokalizovan iza grudne kosti, tipično se širi u levu ruku i levo rame, u donju vilicu ili između lopatica, a ponekad zahvata čak i deo leđa i stomaka. Traje najčešće od pet do 20 minuta. Postoje tri tipa angine pektoris: stabilna, nestabilna i vazospastična.
Bol u grudima kod stabilne angine pektoris može da bude isprovociran fizičkim naporom, emocionalnim stresom, naglim izlaganjem hladnoći, obilnim obrokom.
U nestabilnoj angini pektoris bol se javlja i u mirovanju i pri naporu, istih je karakteristika, ali traje duže, do 30 minuta, i ne popušta na nitroglicerin. Jačina bola varira, od blagog pritiska u sredini grudnog koša do veoma jakog bola praćenog lupanjem srca, znojenjem, mučninom i osećajem bliske smrti.
Za postavljanje dijagnoze pored anamnestičkih podataka o prisutnim faktorima rizika za nastanak koronarne bolesti, bitan je EKG snimljen u toku napada ili neposredno posle. Treba napomenuti da je kod najvećeg broja pacijenata sa stabilnom anginom pektoris EKG u mirovanju normalan. Tada se za postavljanje pravilne dijagnoze koriste dopunski pregledi među kojima važno mesto zauzima ultrazvuk srca i testovi opterećenja na bicikl-ergometru ili pokretnoj traci, kako bi se postupnim fizičkim opterećenjem izazvali subjektivni ili objektivni znaci ishemije srčanog mišića . U napadu se daje 1-2 lingvalete nitroglicerina i prekine se dejstvo provokativnih činilaca. Preporučuje se i davanje nekog anksiolitika kako bi se pacijent smirio, a samim tim i snizila srčana frekvencija. U dugotrajnom tretmanu bolesti potrebno je nastojati da se otklone faktori rizika: pušenje, gojaznost, povišen krvni pritisak, kao i da se postigne kontrola glikemije kod bolesnika koji boluju od šećerne bolesti. Osim modifikacije načina života primenjuje se medikamentozna terapija, koja podrazumeva suzbijanje i sprečavanje napada i to: nitrati sa dugim delovanjem, kardioselektivni beta blokatori, antagonisti kalcijuma, acetilsalicilna kiselina.
Dom zdravlja „Dijagnostika“ Beograd
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
