Nikad neću saznati da li bi ovaj putopis pročitalo više ljudi da je naslov bio: „Kraljevo, Kruševac i Kragujevac“. Da me je neko pre samo nedelju dana pitao kako su se nekada davno, pre više vekova, zvali ovi gradovi, ni sam ne bih znao. Da li smo o tome učili u školi, čuli na ekskurziji? Ko bi se toga setio… A radi se ili o srpskim prestonicama, odakle su Srbijom vladali i car Lazar i despot Stefan i knez Miloš, ili o gradu (Kraljevo) u čijim je obližnjem manastiru (Žiča) krunisano sedam srpskih kraljeva – čijih sedam kruna zato i dan-danas boravi u gradskom grbu.
Posle sat i po vožnje autoputem ka Nišu (iz Beograda) brzo stižete do odvajanja za Kruševac. Prateći Moravu, prvo Veliku, pa Zapadnu, uskoro ulazite u Kruševac. Tokom skoro sva četiri dana iz ovoga putopisa, centralnom Srbijom vladalo je tmurno, hladno i kišovito vreme – idealno za odustajanje od bilo kakvih turističkih ideja. A opet, kada ako ne tada?
Lokalni putokazi vas nepogrešivo vode ka centru, kako novom – kod spomenika kosovskim junacima, tako i starom – kod Lazarevog grada i crkve Lazarice. U blizini Lazarice možete se parkirati i nastaviti peške. Uzgred, i ovde vlada okrutni parking servis – što se, kao i u Beogradu, dâ rešiti SMS porukom. Mobilna tehnologija funkcioniše i u Kragujevcu, a samo u Kraljevu još postoji humana naplata parkiranja. Tamo parkiranje naplaćuje JKP „Čistoća“, a devojka koja nam je dala priznanicu, videvši moju dilemu da li da platim sat ili dva parkiranja – rekla je da nas, čak i ako malo zakasnimo, za brisačem neće sačekati drakonska kazna. Živelo Kraljevo!
Kruševac, prestonica kneza (cara) Lazara, datira još iz 1371. godine. Iduće godine – proslaviće 640. rođendan! Ko će tolike svećice da pogasi? I kolika će to torta biti?
Međutim, treba znati i da su ljudi u ovim krajevima (pra-pra-Kruševljani?) viđani još za vreme neolita, a i kasnije su tu podizana naselja. Pa rušena.
Kažu da Kruševac za svoje ime može da zahvali oblom rečnom kamenu krušcu, od kojeg je Lazarev grad i izgrađen. Posle smrti cara Lazara, Kruševcem neko vreme upravlja carica Milica, a zatim i Lazarev naslednik, despot Stefan. Kao i cela Srbija, i Kruševac prvo na kratko, a zatim na dugo – prelazi u turske ruke, sredinom 15. veka, a usput dobija i tursko ime: Aladža Hisar, iliti Šareni grad. Posle par kratkotrajnih oslobađanja, došla je i 1833. godina, i konačna sloboda za Aladžohisarane, tj. Šarenograđane. Kao što to uvek biva, tu se njihove muke nisu završile, kako zbog Prvog, a kasnije i Drugog svetskog rata – kada su streljana 1642 rodoljuba iz ovih krajeva, na mestu koje se danas zove „Slobodište“.
Idući ka crkvi Lazarici, prolazi se kroz Lazarev grad, muzej na otvorenom. Ako prilazite sa donje strane kompleksa, sa leve strane ćete videti „donžon“ kulu, tj. njene ostatke, a malo dalje neobičan spomenik knezu Lazaru Hrebeljanoviću, otkrivenom baš na 600. rođendan Kruševca, umetničko delo Nebojše Mitrića. Knez Lazar sedi, sa krunom na glavi, mačem u krilu, konturama grada na levom ramenu i prosforom – „Isus Hristos pobeđuje“ na grudima. Vladar, graditelj, branitelj naroda i vođa koji se žrtvuje za slobodu – eto šta vam poručuje ovaj spomenik. A u daljini, iza spomenika, kao da ih Knez sa mačem i dalje čuva – vide se zgrade i soliteri Kruševca – među kojima dominira hotel „Rubin“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
