Intenzivni talasi vrućine pogodili zemlje širom sveta

Kako prenosi Hina, rekordno visoke temperature u poslednjih nekoliko nedelja zabeležene su na celoj severnoj hemisferi, od Norveške do Japana.

U Grčkoj, u kojoj je veliki šumski požar odneo 88 života, sparna i vruća leta postala su uobičajena, no toplotni talas koji je nedavno zahvatio severnu Europu zasad se smatra izuzetkom. Svetska meteorološka organizacija (WMO) predviđa da će temperature i dalje obarati prosečne letnje vrednosti od Irske preko Skandinavije do baltičkih zemalja sve do prvog dela avgusta.

Ovogodišnji je jul u Švedskoj bio najtopliji u poslednjih 250 godina, a suše i neuobičajeno visoke temperature najteže su pogodile laponske stočare. Vatra je poharala oko 20.000 hektara polja i šuma, a materijalna šteta procenjena je na više od 60 miliona evra. U središnjem delu zemlje i na zapadu u jednom su trenutku bila aktivna 44 požara zbog kojih je stanovništvo bilo prisiljeno na evakuaciju.

Toplotni talas bez presedana ovog je leta zahvatio i Japan. Od njegovih posledica u toj je zemlji umrlo je više desetina stanovnika, a na drugom kraju sveta, u Kaliforniji, zabeležena je rekordno visoka temperatura – čak 48,9 stepeni.

„Obično toplotni talas zahvati deo planete, no ove godine se užarila cela severna hemisfera, a to je vrlo neobično“, kaže Anders Levermnn, profesor na Institutu za istraživanje klimatskih promena u Postdamu.

„Teško je svaki od ovih događaja direktno pripisati ljudskoj aktivnosti“, rekao je za AFP francuski stručnjak za klimatske promene Žan Žozel.

No, izuzetno visoke temperature u poslednjih nekoliko nedelja „poklapaju se s našim očekivanjima, a posledica su klimatskih promena prouzrokovanih emisijom gasova staklene bašte“, smatra zamenica glavnog sekretara WMO, Elena Manaenkova.

Rezultati studije objavljeni u decembru upućuju na to da su rekordno visoke temperature evidentirane 2016. širom sveta isključivo posledica globalnog zagrevanja, ali i ekstremnih toplotnih talasa u Aziji. S obzirom na to da su u poslednje tri godine zabeležene najviše temperature otkad je merenja na Zemlji „s razlogom možemo postaviti pitanje: hoće li takve vremenske prilike biti sve učestalije ako ne smanjimo emisiju ugljen dioksida?“, kaže Leverman, te dodaje da je odgovor na to pitanje potvrdan.

Naučnici koji sarađuju u sklopu projekta World Weather Attribution (WWA), inicijative koja se bavi ekstremnim vremenskim uslovima neposredno nakon što se dogode, u petak su na sastanku ocenili kako je upravo zbog klimatskih promena bilo dva puta izglednije da će sever Evrope zahvatiti ovako ekstreman toplotni talas. Istovremeno upozoravaju na to da se rezultati uzmu sa zadrškom, jer je reč o preliminarnoj analizi objavljenoj pre završetka toplotnog talasa.

Međuvladin panel o klimatskim promjenama, UN-ov panel stručnjaka, još 2012. je u izveštaju upozorio da njihovi modeli upućuju na sve češće i intenzivnije epizode ekstremnih vremenskih uslova u predstojećim decenijama. Čak i kad bi svet uspeo da ograniči globalno povećanje prosečne temperature na dva stepena iznad nivoa pre industrijske revolucije, u skladu s Pariskim klimatskim sporazumom iz 2015. koji je potpisalo 195 zemalja, naučnici nagoveštavaju još opasnije toplotne talase, suše, poplave i uragane.

No, upozoravaju da to nije sve – oni će se događati na još širim geografskim područjima. „Svaku godinu postavljaće se novi neslavni temperaturni rekordi od Rusije preko Francuske do Japana“, kaže Žozel.

Toplotni talasi kakve smo prvi put zabeležili 2003, a od tada su rezultirali smrću oko 70.000 ljudi u Evropi, „nakon 2050. ili 2060. mogli bi postati uobičajeni“, kaže francuski naučnik te dodaje da bi „uz topliji i zagrejaniji vazduh i suše tlo, požari mogli postati sve češća pojava.“

Po podacima Evropske komisije 2017. godina bila je jedna od najtežih kada su u pitanju šumski požari u Evropi. U Portugalu, Španiji i Italiji tada je izgorelo čak 800.000 hektara šuma. I još jedna zabrinjavajuća informacija u izveštaju Komisije: Područja podložna požarima u zemljama južne Evrope tokom 21. veka mogla bi se povećati za 50 do 100 odsto, zavisi od toga kolikom se brzinom naša planeta bude zagrevala.