Iako u Srbiji postoji razvijena mreža dečije endokrinologije u svakom većem gradu, a merenje visine je obavezno na sistematskim pregledima, iskustva lekara govore da se deca sa niskim rastom upućuju na ispitivanje suviše kasno, odnosno tek u pubertetu, zaključeno je na skupu koji je uoči obeležavanja Svetskog dana deteta organizovalo udruženje Horast. Najveći problem je uvreženo mišljenje da su sva deca niskog rasta zdrava deca, što nije uvek slučaj, imajući u vidu da ova deca imaju predispozicije za niz drugih bolesti, poput hipotiroidizma, glutenske enteropatije, hroničnih bubrežnih bolesti, urođenih srčanih anomalija i slično.
– Roditelji koji primete da im je dete nisko treba da ga odvedu kod pedijatra. Ne treba zanemarivati pravilno merenje tokom sistematskog pregleda koje podrazumeva ucrtavanje vrednosti u karte rasta. Visina deteta mora da ostane u istom kanalu na karti rasta i ukoliko se desi da izađe iz svog kanala, to je znak za potencijalni problem – rekla je Radmila Kosić, načelnica pedijatrijske službe Doma zdravlja Zvezdara i potpredsednica udruženja Horast.
Ona je dodala da je rano otkrivanje nedostatka hormona rasta i definisanje terapije od velikog značaja. Pregled je jednostavan i besplatan, dijagnostika se vrši o trošku države, a terapija nije bolna i zahtevna. Hormon rasta se dobija samo na preporuku endokrinologa posle dokazivanja deficita. Dijagnostičke metode i terapija su dostupne svima, na teret Fonda za zdravstveno osiguranje, objasnila je Kostićeva.
– Danas smo i kroz naša lična iskustva pokazali da je terapija lečenja dece sa nedostatkom hormona rasta vrlo uspešna i da može da omogući normalan razvoj. Od proleća prošle godine udruženje Horast je organizovalo i održalo šest predavanja po vrtićima, a u planu je nastavak ovih predavanja i u ostalim vrtićima, kao i organizacija predavanja u osnovnim školama, za prvi i drugi razred. Takođe, udruženje sarađuje sa zdravstvenim ustanovama koje se bave dijagnostikom i lečenjem osoba sa nedostatkom hormona rasta i niskim rastom, i posreduje u njihovo ime kod relevantnih državnih organa – rekla je Olga Davidović, predsednica udruženja Horast.
Merenje visine je obavezno na sistematskim pregledima, a po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, u toku prve godine dete se na sistematskim pregledima meri sedam puta, u drugoj godini dva puta, potom jednom godišnje do kraja redovnog školovanja. Takođe, vaspitači u vrtićima mere decu svaka dva meseca. U toku prve godine dete poraste oko 22 cm, u drugoj oko 12 cm, u trećoj osam cm, potom oko četiri cm godišnje do puberteta.
U karti rasta ubeležava se očekivani rast deteta, odnosno visina koja se očekuje kada dete završi rast. Prilikom merenja upoređuje se trenutna visina deteta u odnosu na prethodnu godinu prema karti rasta. Posle druge godine dete zauzme svoj kanal rasta u kome mora da raste do puberteta.
Ukoliko dete na osnovu ubeležene visine u karti rasta spada u domen niskog deteta, ono se mora uputiti endokrinologu najkasnije do polaska u školu. Nažalost, podaci ukazuju na to da se deca sa niskim rastom upućuju na ispitivanje tek ukoliko se uoči izostanak pubertetskog ubrzanje rasta. Za to ne postoji nijedan razlog, jer svaka pedijatrijska ambulanta ima stadiometar.
G. R.
Humanitarna žurka za mališane obolele od bulozne epidermolize
Pomoć za „decu leptire“
Rotaract Club Skadarlija u saradnji sa Udruženjem za buloznu epidermolizu „Debra“ organizuje humanitarnu džez žurku 26. novembra u Sinerrman Jazz Clubu (Trg Nikole Pašića 5, krov Doma sindikata), na kojoj će se skupljati finansijska sredstva za pomoć deci oboleloj od bulozne epidermolize.
Bulazna epidermoliza (EB) je retko oboljenje kože gde oštećenja nastaju čak i pri slabom dodiru ili pritisku. Oštećenja su slična opekotinama, ali sa stvaranjem velikih površina plikova i rana. Osim kože, zahvaćena je i sluzokoža unutrašnjih organa, poput jednjaka i disajnih puteva, što otežava ishranu i vodi čestim respiratornim infekcijama. Zbog velike osetljivosti, deca sa EB su poznata kao „deca leptiri“. Većina njih su od 80 do 100 odsto invalidi već nakon nekoliko godina života.
Pored sakupljanja finansijske pomoći, jedan od ciljeva događaja je i podizanje svesti o ovoj bolesti o kojoj se u Srbiji ne zna dovoljno. Humanitarna žurka za „decu leptire“ će početi u 19 časova, a cena ulaznice je 150 dinara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
